Poljski rulet na granici
Brest je najvažnije saobraćajno čvorište na granici između Belorusije i Poljske. Nekad je to bila prva kapija iz Sovjetskog Saveza ka Zapadu. U oba smera prolazile su gomile raznorazne krijumčarene robe. Danas tu iz dana u dan izbeglice pokušavaju da pređu spoljnu granicu Evropske unije. Letos je na granici znalo da čeka i do 2.000 Čečena, a i sada, u decembru, još uvek ima onih koji se nadaju ulaznici za, kako veruju, bolji život.
"Ako neko sme da izađe iz Belorusije, to još uvek ne znači da će biti pušten u Poljsku. Poljski graničari danas propuštaju samo jednu porodicu iz Čečenije - šest osoba koje sada mogu da zatraže status izbeglice u skladu sa Ženevskom konvencijom. Ostali, kao i svakog dana, moraju prvim vozom da se vrate nazad u Belorusiju", piše novinar nemačkog medija.
Poljski javni pravobranilac i aktivisti za ljudska prava analizirali su ponašanje poljskih vlasti. Njihov izveštaj pokazuje da, po pravilu, samo dve do tri porodice dnevno dobijaju mogućnost da podnesu zahteva za dodelu izbegličkog statusa u Poljskoj.
Oko 90 odsto izbeglica vraća se nazad za Brest. Saslušavanje ljudi na granici traje do četiri minuta. Poljske humanitarne organizacije pitaju se da li Poljska svojim ponašanjem krši odredbe Ženevske konvencije.
Do kraja oktobra ove godine, u Terespolu je 6.573 ljudi podnelo je zahteve za dobijanjem statusa izbeglica. Na drugim mestima u Poljskoj bilo ih je još nekoliko stotina. Te brojke ne razlikuju se mnogo od onih prošlogodišnjih, ali je istovremeno porastao broj onih koji su vraćeni u Belorusiju. Prošle godine bilo ih je 19.000, a ove 78.000. Većina njih su Čečeni.
Devedesetih godina Poljska je primila desetine hiljada čečenskih muslimana - daleko više nego bilo koja druga članica EU. Većina njih kasnije se odselila u zapadnoevropske države. Sada se politika promenila. Poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak u avgustu je izjavio da "neće trpeti navalu muslimana" i ukazao na "opasnost od terorizma".