Kraljev orden za monaha Čeha
Međutim, Srpska akademija nauka u Beogradu za ovu dragocenu građu nije imala sluha, pa i pored obećanja, datog još početkom 20. veka, ni nekoliko decenija kasnije katalog nije štampala. A Sava je Akademiji ponudio još jedan spis, Istoriju manastira Hilandara, koja nakon negativne recenzije čuvenog istoričara Konstantina Jirečeka takođe nije štampana u Savino vreme - u Arhivu SANU ležao je ravno 100 godina.
Godine 1911. Sava piše jednom svom prijatelju u Prag da je "doživeo veliki neuspeh. Titelbah je preveo moju Istoriju Hilandara na srpski, a recenzent se izjasnio da rad ne treba štampati. Priča se da je trebalo to da napišem na nemačkom.
Ako ne bude druge, uzeću svoj primerak i prepisati na nemački jezik." Ovaj prevod je Sava sam platio. I rukopis "Sveta Gora na nemačkom jeziku" je dugo čekao izdavača. Češka kraljevska akademija je 1911. godine izdala Savinu knjigu o Svetoj Gori, u kojoj je Slavibor Brajer, kako je kršteno ime ovog hilandarskog monaha, progovorio o prilikama u arhivu i biblioteci.
Poseta kralja Petra Petra Karađorđevića manastiru Hilandaru aprila 1910. godine, kada je Sava Hilandarac postao dobitnik Ordena Svetog Save, omogućila je bolje ekonomske prilike za srpski manastir u Grčkoj. Od tada se u manastiru predanije radi na zaštiti hilandarskih starina i izgradnji nove biblioteke.
Sveti Sava na nemačkom
Sava Hilandarac je oktobra 1905. zabeležio kako je uređivao manastirsku korespodenciju od preko 13.000 strana. Hilandarčeva "Tipikarnica Svetog Save u Kareji" je studija o posnici koju je 1199. godine osnovao Sveti Sava u administrativnom sedištu Svete Gore, Kareji, kao mestu za osamu i molitveno tihovanje, a posnicu je posvetio svom zaštitniku Svetom Savi Jerusalimskom. Sava Hilandarac je sastavio Tipikarnice i na češkom i nemačkom jeziku. Spis odslikava svakidašnji život u monaškim kelijama.