Radnik kao potrošna roba (5): Hod po mukama hrabre inženjerke
Prvi interni sastanak sa timom šef je zaključio time kako je strahovito nezadovoljan njihovim radom, uz opasku "kao da je ušao u štalu". To je ponovio još jednom. Dok su drugi skrušeno ćutali, Monika S. je jedina skrenula pažnju šefu da ne koristi tako neprimeren ton. Tako je počelo njeno stradanje.
Mlada inženjerka je sa ranijim šefom, kao i svim ostalim članovima tima, uvek imala odlične odnose. Sada je, međutim, novi šef svakodnevno pozivao na raport u kancelariju i terao da pisano dokumentuje svaki, pa i najmanji zadatak koji je obavila. "Ribao" je javno i pred svima pozivao mušterije da bi se raspitao o njenim projektima. Jednog jutra se saplela na kartone za selidbu na vratima kancelarije. Morala je odmah da se preseli u novi biro, a selidba se ponavljala svake nedelje, sve dok nije završila u sobici predviđenoj za fotokopir aparat, pored ulaza u muški toalet. Nekako u to vreme počeli su i njeni zdravstveni problemi: nesanica, kiselina u želucu, često se razboljevala. Već duže vreme nije uspevala da ispuni predviđen plan rada, zbog čega su kolege počele da pričaju loše o njoj. Ubrzo je dala otkaz.
Ekspert za mobing Diter Šlund iz Minhena zna za mnogo sličnih primera.
- Iz iskustva znamo da su razlike u mišljenju i konflikti na poslu neizbežni, ali relativno brzo se raščišćavaju. Kod mobinga je, međutim, stvar sasvim drugačija - napominje ovaj stručnjak.
U oko 50 odsto slučajeva mobinga u Nemačkoj "agresor" je šef ili pretpostavljeni, 25 odsto je među kolegama na istoj hijerarhiji, a ostatak ide na razne druge varijante, a među njima je najčešća agresija potčinjenih prema šefu, takozvani stafing.
Šlund kaže da jedan slučaj mobinga firmu košta po pravilu između 30.000 i 50.000 evra godišnje.
- Kad znamo da je u Nemačkoj godišnje mobingu izloženo 1,5 do 2 miliona zaposlenih, vidimo da privreda gubi milijarde evra - tvrdi on.
Ekspert za mobing Jens Ajzerman je za svoju studiju stupio u kontakt sa preko 50 velikih kompanija, ali mu je odgovorilo svega nekoliko. Razlog je to što se boje negativnog publiciteta i pravnih posledica, kaže Ajzerman. Doći do pravde (i novca) pred sudom, međutim, uopšte nije jednostavno. Žrtve koje izdrže suđenje pred više sudskih instanci i pobede, retko kada dobijaju više od 100.000 evra. Ipak, broj tužbi iz godine u godinu raste.
Za Moniku S. tužba nije dolazila u obzir. Ubrzo je našla posao u firmi gde zarađuje nešto manje. Da je ipak dobro postupila zna iz telefonskih razgovora sa bivšim kolegama: njena naslednica je maltretirana na potpuno isti način. A šef-progonitelj? Njegova pozicija u firmi je jača nego ikad.
Pirova pobeda na sudu
Jedan lekar se osećao maltretiranim od strane pretpostavljenog. Poslodavac je pokrenuo rešavanje sukoba ali bezuspešno, jer je zaposleni nekoliko puta izostao zbog psihičke bolesti. Kao jedino rešenje lekar je video to da šef bude otpušten ili da on bude premešten na drugo mesto. Pred Saveznim radnim sudom je lekar odneo samo delimično pobedu. Sudija je uvideo mobing ponašanje šefa kao uzrok za psihičko oboljenje pomenutog lekara. Klinika je morala da plati novčanu odštetu lekaru, ali zahtev za otpuštanje šefa nije prošao.
Zbog dugogodišnjeg mobinga jedna žena, diplomirani ekonomista iz Solingena, zahtevala je skoro 900.000 evra odštete za pogaženu "čast i dostojanstvo", jer su je pretpostavljeni šikanirali, čak i nezakonito otpustili, a posle povratka na posao prebacili na neodgovarajuće radno mesto. Ona je, međutim, izgubila spor, jer Pokrajinski radni sud u Diseldorfu nije video dovoljno pretpostavki za mobing i prekoračeno postupanje pretpostavljenih.