Reketirali Tapija?
Kristin Lagard treba da odgovori na pitanje zašto je 2007. godine kao ministarka dopustila da se arbitražni (privatni), a ne državni sud bavi sporom između tajkuna Bernara Tapija i jedne propale državne banke. Po presudi arbitražnog suda, Tapi je tada dobio odštetu od 403 miliona evra na ime dugovanja koja je potraživao. Ova odšteta je isplaćena, ali je državni sud naknadno osporio i naložio da Tapi vrati novac jer su poslovni advokati arbitražnog suda koji su doneli presudu bili u sukobu interesa.
Lagardova je juče tvrdila da nije ona bila ta koja je izabrala arbitražni sud, već ministar finansija iz prethodne socijalističke vlade. Za sada, međutim, ostaje otvoreno pitanje zašto Lagardova nije uložila žalbu na presudu arbitražnog suda.
Treći direktor Fonda na sudu
Lagardova je već treći generalni direktor MMF-a koji dospeva na sud. Krajem 2013. ostavku na tu visoku funkciju morao je da podnese njen zemljak Dominik Stros Kan zbog optužbi u SAD da je silovao sobaricu u hotelu u Njujorku, ali i da je u Francuskoj učestvovao u organizovanju prostitucije u Lilu. Njegov prethodnik, Španac Rodrigo Rato, direktor od 2003. do 2007. godine, uhapšen je proletos zbog poreskih prevara, tajnog računa u Švajcarskoj i pranja novca, a suđenje mu je počelo u septembru.
- Da li je neko zloupotrebio moje poverenje? Da. Da li sam bila nemarna? Ne - rekla je ona zagonetno.
Pitanje na koje bi proces trebalo da pruži odgovor jeste i da li je Lagardova kao ministarka finansija zapravo postupala po nalogu tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Naime, postoje indikacije se da je bila reč o trgovini interesima i da je Sarkozi, uoči francuskih predsedničkih izbora 2007. godine, obećao Tapiju da će dobiti traženu milionsku odštetu u sporu s državnom bankom ako zauzvrat finansijski podrži njegovu tadašnju izbornu kampanju. Lagardova je do sada u istrazi uporno tvrdila da joj Sarkozi, kao šef države, nije davao naloge u vezi s ovom aferom.
Zanimljivo je da se Lagardovoj sudi u istoj sali u kojoj su revolucionari sudili Mariji Antoaneti, ženi kralja Luja XVI giljotiniranoj na trgu Konkord u Parizu.