SFRJ zaradom od šverca opremala tajne službe?!

List navodi da se zaradom od krijumčarenja kupovala i oprema za tajne službe.

"Jutarnji" se poziva na dokumente Službe državne bezbednosti i drugih tela SFRJ iz šezdesetih godina. Deo tih dokumenata je i na mikrofilmovima, u slovenačkom arhivu.

"Iz tih je dokumenata vidljivo da su se u državnoj režiji krijumčarile u prvom redu cigarete, kafa i alkohol, ali isto tako i zlato, drago kamenje i morfijum. Za potrebe krijumčarenja korišćene su Luka Rijeka i Luka Koper", navodi hrvatski list. 

Ističe se da se u izveštajima visokopozicioniranih državnih službenika, prvenstveno tadašnjih sekretara za unutrašnje poslove na saveznom i republičkom nivou, jasno ističe da se radi o ilegalnim poslovima. "Čak postoji i dokument Saveznog izvršnog veća (SIV) s odlukom o zabrani 'tranzita cigareta u Italiju i sličnih transakcija'", piše "Jutarnji". 

U novembru 1963. godine, SIV je utvrdio da je došlo do poboljšanja ekonomskih i političkih odnosa s Italijom, ali je takođe uočeno da "izvesne forme naše trgovine više ne odgovaraju situaciji i da bi ubuduće trebalo sprečiti takve pojave". 

Direktno se navodi da je preduzeću "Generaleksport" i svim drugim preduzećima koja u tome učestvuju potrebno zabraniti "da učestvuju u bilo kakvim poslovima (tranzita ili šverca) cigareta u Italiju". 

Švercer iz Bazela

Navodi se i da se više ne sme dopustiti korišćenje drugih jugoslovenskih luka za taj posao, osim slobodnih zona Rijeke i Kopra, ako strane firme i ubuduće budu zainteresovane za taj posao preko Jugoslavije. 

Međutim, šverc se nastavio i nakon te odluke SIV-a. Iz dopisa koji slovenački sekretar za unutrašnje poslove 1966. šalje tadašnjem predsedniku Skupštine Slovenije proizlazi da je do 1960. svojevrsni monopol za te ilegalne poslove imao "Generaleksport", dok su se naknadno u celu priču uključila i preduzeća "Brodokomerc", "Interevropa" i ljubljanska "Prehrana". 

U izveštaju se detaljno navodi kako iza svih poslova stoji jedan švajcarski trgovac iz Bazela, koji jugoslovenskim preduzećima najpre nudi legalne poslove preko konsignacijskih skladišta, uz isplatu odgovarajućih provizija, a potom "širi posao i na tranzit uz veću zaradu, što je čisti krijumčarski posao".

Na Golom ototku - radna snaga 

U dokumentu se navode razlike u prodaji cigareta uz obračunate trošarine i na crnom tržištu u Italiji, opisuju se način dostave i snabdevanja stranih jahti, brodova i turista koji borave u Jugoslaviji. 

List kao najzanimljiviji izveštaj navodi jedan iz marta 1964, koji tadašnjem saveznom sekretaru za unutrašnje poslove Vojinu Lukiću podnose "upravnici" Golog otoka Rade Radević i Slavko Barta. 

Radi se o svojevrsnom obračunu prihoda od krijumčarenja cigareta i kafe za protekli period, ali se u njemu navodi još niz detalja. Na primer, da u operativnom delu posla učestvuju šefovi Golog otoka, koji koriste tamošnje objekte, brodove, službenike zatvora, ali i osuđenike, njih 12, koji su im služili kao radna snaga za pretovar "robe". 

"Informacija za saveznog sekretara druga V. Lukića o radu na ilegalnim poslovima s inostranstvom", stoji u zaglavlju dokumenta koji su potpisali Radević i Barta, a odnosi se na zahtev da se "pribave devizna sredstva za potrebe Saveznog SUP-a na ilegalan način". 

Kafa i cigarete ispod drva

U njemu se opisuje kako su se cigarete preko Austrije dopremale skrivene ispod rezane građe u kamionima, koje bi vozači ostavljali na parkiralištu pred riječkom lukom i odlazili na spavanje. 

"Mi bismo uzimali kamione, ukrcavali cigarete i vraćali kamione na isto mesto, pošto smo imali ključeve od kamiona." 

Cigarete su dolazile i vagonima iz Švajcarske, kao tranzitna roba za Grčku, ali su umesto u Grčkoj završile u riječkim skladištima, odakle su prema potrebi plasirane na ilegalno tržište u Italiji. 

Tako se švercovala i kafa. Spominje se ukupno šest "partija" s 16.000 kartona cigareta, na kojima je zarađeno 218.000 dolara, pa 12 vagona kafe, od kojih je polovina "na zalihi" i zarada oko 30.000 dolara. 

Od dragog kamenja - špijunski mikrofoni

Pominje se i plan transporta alkohola u Nemačku, a zlata u Indiju - s kojom su planirali da razviju i posao transporta dragog kamenja. 

"Iz Indije bi išlo neobrađeno, a za Indiju obrađeno drago kamenje. Za taj posao bi usluga iznosila 10.000 dolara za pola kilograma u jednom pravcu, što znači, tamo i nazad – 20.000 dolara", navode upravitelji Golog otoka, koji tvrde da je "u toku i posao s morfijumom iz Makedonije". 

Od te zarade, kako je vidljivo iz dokumenata, plaćane su nabavke razne, očigledno špijunske opreme, na primer 500 komada mikrofona. 

Uplate su išle na račun stranih firmi u švajcarskim bankama, a očigledno je da je u deo transakcija bila uključena i vojska tadašnje države.