Gumene čizme i namirnice kao suvo blago
Staricu koja već uveliko živi devetu deceniju života obradovali smo tako u ime Ane iz Kanbere, koja je baki Živki poslala 300 dolara, kao i Mirjane i Ostoje Debeljak iz Gorselfingena u Nemačkoj koji su, kao i mnogo puta do sada, starici poslali 120 evra.
Pošto su njeni dobrotvori zamolili da se baki Živki od dela novca kupi dosta hrane, toplu odeću i obuću kako bi bezbrižno provela zimu, to je naša ekipa imala poseban zadatak.
Kako je želja naših čitalaca poput zapovesti, tako je i učinjeno.
I sada, dok pišemo ove redove, gotovo je nemoguće rečima prepričati koliko su svi pokloni obradovali baku Živku, a posebno kada je među njima ugledala tople naložne gumene čizme.
Tako mali poklon, a toliko radosti. Sa neskrivenim ushićenjem primila je sve darove iz daleka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Kao da ste znali da o ovakvim čizmama sanjam već nekoliko zima. Do sada sam po drva, po snegu, morala u papučama ili gumenim opancima, ili samo u vunenim čarapama i noge su mi uvek bile mokre. Ovako, skoro ste mi kupili dovoljno drva, platili čoveku da mi ih istruže, pocepa i prinese gotovo do samih vrata, doneli ste mi dovoljno brašna, soli, šećera, kafe, raznoraznih začina... Ma, svega i svačega, a sada imam čizme i topli veš i što se mene tiče zima može da počne. Ma i sneg može da padne, ali ne pre nego što sigurno stignete svojim kućama jer je ovo kraj u kojem se za tren krene mećava - ističe baka Živka koja ni u jednom trenutku nije ispustila iz ruku čizme, ali i brižno u nedra smestivši i preostali novac.
Kao da se plašila da će joj nekim čudom nestati.
Kada je sama, kaže starica, u glavi smisli sve najlepše reči, kako bi se zahvalila našim ljudima iz sveta koji brinu o njoj i bez kojih bi joj bilo još teže nego što joj je.
Ali, kada to treba i da kaže nekako se zbuni i samo zaćuti.
- Jeste, baš je tako. Eto, sve nešto biram reči da se zahvalim svim tim dobrim dušama, ali pismena sam tek toliko da se potpišem krstićem, neuka sam i ne umem, ali da umem, toliko bih im lepih reči rekla. Međutim, nikako da se setim tih lepih reči koje sam smislila - poručila je smeteno baka Živka, kojoj smo posle mnogo vremena videli i osmeh na licu.
Hvala na poverenju
Iako baka Živka ne može rečima da opiše šta joj je na srcu, sigurni smo da će njenu iskrenu zahvalnost i ljubav osetiti, bar kroz ove redove, svi oni koji su joj pomogli da prvi put od kada postoji njena kuća bude uvedena struja, da ne gladuje i ne smrzava se, ali i da više ne pešači i po nekoliko sati do Kuršumlije kada ide kod lekara. "Vesti" se, takođe, zahvaljuju na ukazanom poverenju i podršci.