Merkelova oduvek slušala Vašington
Sirotinja protiv demokratije
Tokom mandata Angele Merkel u Nemačkoj se produbljivalo socijalno raslojavanje, pa ima mnogo ljudi koji osećaju da su ih političari ostavili na milost i nemilost sudbini i koji više ne podržavaju demokratiju, upozorava Vagenknehtova.
Okrnjena podrška
Od aprila 2000. godine Merkelova vodi nemačke demohrišćane, ali je u Esenu dobila podršku samo 89,5 odsto delegata na kongresu CDU, što je najmanje od 2004. godine.
Ona ukazuje da Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) nema jakog kandidata, pa da zbog toga "postoji opasnost da će gospođa Merkel ostati kancelarka još četiri godine".
Sara Vagenkneht kritikuje stav Evropskog parlamenta o "ruskoj propagandi" i napade na Raša tudej (RT) i Sputnjik.
Nema sukoba sa Trampom
Ona, ipak, smatra da Tramp "nije dovoljno predvidiv", ali ne veruje da će se zvanični Berlin, koji je imao odlične odnose sa administracijom Baraka Obame, odlučiti za konflikt sa Trampom ukoliko se promeni američki spoljnopolitički kurs.
- Naravno da postoje uticaji na medije. Postoje i dokazani uticaji SAD na evropske medije. U Nemačkoj postoje novinari koji su u tesnoj vezi sa Amerikom - ističe ona.
Rusija je "veliki sused"
Vagenknehtova smatra da je potpuno apsurdno stavljati znak jednakosti između tzv. Islamske države, Al Kaide i ruskih medija, što čini Evropski parlament. Ona ukazuje da bi Nemačka i Evropa trebalo da tretiraju Rusiju kao "velikog suseda" i da sa njom žive u miru.
U intervjuu za RT, Vagenknehtova navodi da bi nova američka administracija sa Donaldom Trampom na čelu mogla da ostvari savez sa Rusijom u Siriji kako bi islamisti bili pobeđeni.
Zaoštrila migrantsku politiku
Nemački mediji su u prvi plan isticali da je Merkelova uoči partijskog kongresa promenila raniju politiku "dobrodošlice" prema izbeglicama i da je tim zaokretom ojačala svoju uzdrmanu poziciju. Neke ankete pokazuju da u ovom času 55 odsto Nemaca smatra da ona treba da nastavi kancelarski posao, a zvanična podrška stigla joj je iz najbogatije nemačke pokrajine Baden-Virtemberga, koja je uz Bavarsku, među prvima na udaru talasa neželjenih pridošlica, pišu nemački mediji.