Amajlije vitezova
Veruje se da su ljudi mnogo godina pre pisane istorije otkrili bisere u potrazi za morskom hranom. Vremenom je potražnja postajala sve veća. Cena je rasla, opravdano, jer priroda nije mnogo darežljiva. Samo jedna od 10.000 divljih ostriga u sebi krije perlu.
Nesvakidašnju belu kuglicu su odvajkada okruživala razna verovanja i legende.
Po tradicionalnoj kineskoj kulturi, biser je simbol besmrtnosti. Stari kineski mitovi govore o borbi zmajeva na nebu i biserima koji padaju na tlo tokom borbe neuništivih nemani.
U antičkim civilizacijama biser se smatrao simbolom društvenog položaja. Drevni Egipćani su toliko cenili ovaj dragulj da su zahtevali da se sahrane sa njima. Legenda kaže da se Kleopatra kladila sa ljubavnikom Markom Antonijem da može popiti bogatstvo čitave nacije u samo jednom piću. Slavna vladarka je izmrvila biser, sipala u vino i tako dobila opkladu. U staroj Grčkoj bilo je rasprostranjeno verovanje da su biseri suze bogova, i to radosnice koje je dok se rađala prolila Afrodita, boginja lepote, plodnosti i ljubavi.
Organsko drago kamenje
Slatkovodni biseri čine oko 95 odsto ukupne globalne proizvodnje organskog dragog kamenja. Oni su mnogo manje vredni od perli iz slane vode.
Iako dele identične karakteristike, ovi dragulji mogu da izgledaju potpuno drugačije u zavisnosti od vrste školjke u kojoj se stvaraju.
Tokom srednjeg veka perle su mlade dame poklanjale vitezovima, uverene da će ih njihova magična moć zaštititi od povreda. Za vreme renesanse na dvorovima širom Evrope, biseri su bili obavezan nakit plemića. Veruje se da je jedan broj evropskih zemalja zapravo doneo zakone koji su zabranjivali građanima koji nisu plemstvo da ih nose.
Danas nakit od ovog organskog dragog kamenja ili njegove kopije mogu da nose svi, pa se narukvice, broševi i ogrlice od perli vide na svakom koraku jer se savremene dame vode parolom kreatorke Koko Šanel da dama uvek treba da nosi bisere, makar i lažne.
Farme školjki
U 21. veku nije jednostavno prepoznati bisere. Kopije su tako dobro urađene, pa mogu da prevare. Pravi biseri nastali u divljini su danas veoma retki. Uglavnom je potrebno da se puste kroz rendgen kako bi se videla autentičnost i svi slojevi od kojih su satkani. Mere se u karatima poput dijamanta i zlata i predstavljaju blago. Kultivisani su uzgajane perle. Širom sveta postoje farme na kojima se veštačkim putem ubacuje zrnce nečistoće u školjke. Lažni biseri se izrađuju od plastificiranog stakla ili plastike. Oni su lakši, brže se habaju i nisu tako glatki kao pravi.