Zbog čega se sve voli Srbija (1): Strance opile duša i rakija
Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke. Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje. Gde nisi normalan ako ne poludiš. Gde živiš samo zato da bi umro. Gde je vreme beskonačno, a glupost besmrtna...
Ovaj tekst kruži već godinama kruži po internetu, a napisao ga je britanski novinar Dejvid Čarter i objavio u "Tajmsu".
Svi koji su pročitali ove redove složili su se sa duhovitim i istinitim tvrdnjama. Srbija je beskrajna priča i neiscrpna inspiracija za sve koji su na bilo koji način vezani za nju.
Ponos jači u dijaspori
Baumhauer je primetio da u Srbiji porodica tamo ima mnogo veći značaj nego u njegovoj zemlji, kao i religija. Doduše, u Austriji ima mnogo više slobodnih dana za verske praznike.
- Primetio sam da Srbi u Beču imaju mnogo veći osećaj nacionalnog ponosa. Ponekad to prelazi u ekstremizam, ali da isto tako kada taj isti čovek ode u maticu, odnosno Srbiju, ljudi ga tamo zovu strancem. Mislim da upravo zbog toga hoće da to nadoknadi kada se vrati u Austriju - podvukao je Martin koji kaže da ide za Beograd kada mu se ukaže prilika, pogotovo kada igra Crvena zvezda u košarci u Evroligi.
Nedavno je u Inzbruku, u organizaciji Srpske pravoslavne omladine (SPOJI) održana diskusija na temu "Utisci o mom životu u Srbiji". Zanimljivi su bili učesnici ovog nesvakidašnjeg kulturnog događaja.
Predvodio ih je Martin Baumhauer iz Beča, a uz njega utiske o Beogradu i državi Srbiji, preneli su Feliks Sovinski iz Nemačke, Janko Nikolić iz Beograda i na neki način domaćin ovog događaja, Vladimir Vlajić iz Inzbruka. Poseban pečat je ostavio profesor doktor Volfang Rorbah iz Beča, inače autor knjige "Na tragu Srba u Austriji", koji je predstavljen kao gost iznenađenja.
Prvi predavač je bio Martin Baumhauer, apsolvent master studija ekonomskih nauka u Beču i član Skupštine opštine Harmanzdorf. On je šest meseci proveo u Beogradu, gde je bio gostujući student na Ekonomskom fakultetu:
- Život u Srbiji sam za tih pola godine veoma zavoleo. Nedugo posle povratka u Beč, u zgradi u kojoj živim, otvorena je prodavnica. Ispostavilo se da se u njoj prodaju srpske rakije, tako da sam odmah stekao osećaj da ako ne idem u Srbiju, ona na neki način dolazi kod mene - šaljivo je počeo svoje izlaganje Martin, objasnivši zašto je uopšte odlučio da studira u glavnom gradu Srbije.
- Sećam se kao dete, da sam sa roditeljima pratio dnevnik u kojem se govorilo o bombardovanju Beograda. Majka mi je govorila da to ne smem da gledam, ali znate kako je kod dece. Ako im nešto branite oni će naći načina da saznaju o čemu se radi. Kasnije sam u igri sa decom iz komšiluka, najviše kroz sport, često dolazio u kontakt sa drugarima koji potiču sa prostora bivše Jugoslavije. To je zapravo najviše uticalo na moju odluku da odem u Beograd, mada mnogi to ni da danas ne razumeju - istakao je Baumhauer.