Prosveta - oružje protiv islamizma
Liban, mala bliskoistočna zemlja od samo četiri i po miliona stanovnika, sa još nezalečenim ranama višedecenijskog građanskog rata, pokazuje više razumevanja za izbeglice iz susedne Sirije - nego bogata Evropska unija. Akcija Povratak u školu, koju je ministarstvo prosvete Libana organizovalo uz podršku Ujedinjenih nacija i fondova Evropske unije, dala je rezultate pred kojima bi većina zapadnoevropskih država mogla da pocrveni: skoro pola miliona dece sirijskih izbeglica svaki dan idu u školu ili na univerzitet. To nije malo kada se zna da je Liban otvorio vrata za oko 1.700.000 izbeglica, od čega su 300.000 Palestinci.
Istraživanje bejrutskog univerziteta "Sen Žozef" (Sveti Josif), pokazalo je međutim da deca što su starija - sve ređe idu u školu ili čak odustaju od daljeg školovanja. Njihov broj počinje naglo da se osipa čim napune 12 godina, a u uzrastu od 16 godina - samo deset odsto dece dolazi u škole. Klupe napuštaju obično iz jednog razloga - da bi počeli da rade. Uz to, često ide sklapanje ugovorenih (maloletničkih) brakova, pa i islamska radikalizacija, smatraju istraživači sa već spominjanog Univerziteta "Sveti Josif".
To su nam braća
Prve izbeglice iz Sirije stigle su u Liban početkom 2012. godine - podseća naš sagovornik i zaključuje: "Na žalost, nema nagoveštaja rešavanja krize. Mi smo tu da te izbeglice primimo, i to sa dostojanstvom i plemenitošću, a to su naša braća jer svi pripadamo ljudskom rodu."
Da u ratom namučenom Libanu navala izbeglica ne bi izazvala nove sukobe, oko 12.000 studenata sa "Svetog Josifa", posle druge godine studija, pohađa kao obavezan predmet - pružanje solidarne pomoći.
- U nastavu iz tog predmeta uključeni su i časovi iz etike i poznavanja svih većih religija, objašnjava Salim Dakaš - rektor univerziteta "Sveti Josif" dodajući da je trećina njihovih studenata - islamske veroispovesti.
- Važno je da se svi studenti bolje upoznaju i da bolje prouče i upoznaju veroispovest svojih kolega - kaže Dakaš sa kojim smo nedavno razgovarali u Strazburu, gde je učestvovao na Svetskom forumu o demokratiji, koji je organizivao Savet Evrope.
Rad sa izbeglicama i volontersko učešće u pružanju pomoći imaju zato, po Dakašu, pedagošku ulogu. Studenti medicine sa univerziteta "Sveti Josif" imaju tako, primera radi, obaveznu praksu u izbegličkim naseljima i u dispanzerima za izbeglice. "Svi stažisti-lekari moraju da provedu bar nedelju dana u ovim dispanzerima, ne samo da bi stekli znanja i praksu, već i da bi stekli društveni osećaj i razvili se duhovno kroz taj rad", kaže naš sagovornik. On dodaje da studenti prava isto tako volontiraju u "pravnim dispanzerima" gde se daju besplatni pravni saveti izbeglicama. Ostali učestvuju u dobrovoljnom davanju privatnih časova kako bi deca lakše pratila nastavu i savladala gradivo.
"Jedina diploma koju priznajemo u Libanu je državna diploma", ističe Dakaš, objašnjavajući da je to način da se privatne škole s ekstremističkim ideologijama drže po strani.
- Obrazovanje i školovanje su jedini odgovor na pitanje kako da deca izbegla iz Sirije ne postanu teroristi - kaže on.
