Petokrake na Kadinjači
Ceremoniju obeležavanja godišnjice bitke na Kadinjači organizovali su Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Vlade Srbije, grad Užice i Narodni muzej u Užicu, a ceremoniji su prisustvovali brojni Užičani, potomci izginulih boraca, predstavnici Vojske Srbije, Subnor i brojni poštovaoci žrtava Radničkog bataljona iz Slovenije, BiH i Italije.
Prema rečima Tihomira Petkovića, gradonačelnika Užica, Užičani se sa ponosom sećaju heroja sa Kadinjače.
Herojska smrt
Bitka na Kadinjači između 270 užičkih pekara, mašinbravara, kovača, puškara, električara, opančara i više od 3.000 nemačkih vojnika odigrala se u sklopu Prve neprijateljske ofanzive u jesen 1941. godine koja je imala za cilj da uništi Užičku republiku koja je tada bila jedina slobodna teritorija u Evropi. Pogibijom poslednjeg borca Radničkog bataljona pala je i Užička republika, a hrabrost radnika koji su do poslednjeg branili svoju slobodu ušla je u istoriju.
- Ponosni smo na 67 dana Užičke republike koja u istoriji Evrope predstavlja simbol slobode i ponosa i snažnog antifašističkog otpora. Ponosni smo i na borce Radničkog bataljona koji su svesno žrtvovali svoje živote zbog čega zaslužuju naše najveće poštovanje - naglasio je Petković.
Govoreći o žrtvama radnika heroja sa Kadinjače, Dragan Popović, državni sekretar Ministarstva za boračka pitanja je podvukao da su i velike sile ranjive ukoliko se borite za slobodu i istinu.
Sramno sa bistom
Nedavno su Užičani doneli odluku da se Titov spomenik postavi ispred muzeja, ili na nekom drugom prikladnom mestu i to je trebalo da se dogodi do ovogodišnjeg obeležavanja bitke na Kadinjači, ali to se nije dogodilo te je Titova bista ostala sakrivena daleko od očiju Užičana, ali, izgleda, ne i od istorije.
- Na nama je da se fašizmu kao velikom zlu koje nije do kraja pobeđeno, suprotstavimo uvek i svuda gde ga prepoznamo. Fašizam je danas kada neko lomi table sa ćirilicom i proteruje ljude sa svojih ognjišta - kaže Popović.
Vučićeva trka s Titom
Navršilo se četvrt veka kako nema ni Jugoslavije ni njenog praznika, Dana republike koji se slavio 29. novembra. Ali, Jugoslavija je i danas inspiracija mnogima u novonastalim državama, uključujući i Srbiju. I to ne samo kroz nostalgiju. Sa Jugoslavijom se mnogi takmiče.
Možda nadmaši maršala
Matematika kaže da Vučićeva vlada gradi auto-puteve brže od Tita, zaista, ali i sporije od Tadića. Projekat Koridora 10 i 11 predviđa ukupnu dužinu auto-puteva od 1.185 kilometara, što je za 578 kilometara više od cifre koju je Vučić nasledio.
Tako, na primer, premijer Srbije Aleksandar Vučić ne propušta priliku da kaže kako mu je cilj da "izgradi više puteva nego Tito", odnosno da "želi da izgradi dvostruko više auto-puteva nego Tito".
Ruku na srce, Vučić je na vlasti četiri godine, a Tito je vladao 35 godina. Da bi se razumelo o kakvim se odnosima neimarstva radi, treba reći da je u Brozovoj Jugoslaviji izgrađeno ravno 9.538 kilometara puteva, i 39 kilometara tunela. I to samo u Srbiji. U socijalizmu je izgrađeno 119 kilometara mostova, samo u Srbiji. U trenutku smrti Tita, Srbija je imala 374 kilometra auto-puteva. Završen je u potpunosti auto-put Bratstva i jedinstva od Beograda do Zagreba, kao i auto-put od Beograda do Niša. Od prestonice do mađarske granice, u to vreme, izgrađen je poluauto-put.
Za poslednje četiri godine svog mandata, Boris Tadić je izgradio 142 kilometra novog auto-puta u Srbiji, a i deonica do mađarske granice postala je auto-put punog profila. Od 2012. do 2016. godine, Vučićeve vlade su izgradile 103 kilometra, čemu treba dodati onih 40 od nedavno otvorene deonice Ljig-Preljina, što je ugovorila Tadićeva, a realizovala Vučićeva vlada.
