Kastro do kraja bio uz Srbe
Razlog bi mogao biti hladno vreme i udaljenost kubanskog diplomatskog predstavništva na Dedinju.
- O njemu se moglo misliti samo najlepše. Učinio bih sve za Kastra i za Kubu, najlepšu zemlju na svetu - kaže nam Miodrag Krdžić, jedan od prvih srpskih građana koji se upisao u Knjigu žalosti.
Ovaj veliki sledbenik Kastrove revolucionarne borbe nije optimista kada je reč o budućnosti Kube posle odlaska komandanta.
- Njegov brat Raul je popustljiviji. Amerikancima će biti lakše da naprave haos, a ponosa će biti sve manje - procena je ovog srpskog komuniste.
Malo ljubomore zbog većeg aplauza
U bivšim jugoslovenskim republikama se povela rasprava o tome u kakvim su odnosima bili Tito i kubanski revolucionar.
- Mislim da je na kraju bilo malo ljubomore, posle onog samita nesvrstanih u Havani 1979. Kada je Tito ušao u salu promolio se gromoglasni aplauz, a kada je Kastro došao aplauz je bio značajno slabiji - kaže Joška Broz, i sam prisutan događaju kao deo obezbeđenja jugoslovenske delegacije.
Kako je vreme odmicalo tako su ljudi pristizali, a među prvima je došao i unuk Josipa Broza Joška. U pratnji kolege sa titovkom na glavi, Joška Broz je potvrdio ono što je većina Srba oduvek i mislila - Kastro je bio prijatelj srpskog naroda.
- On je jedan od poslednjih velikana onog doba, a njegov slobodarski duh će ostati sa nama - kaže nam Joška Broz.
Kubanska konzulka Melba Garsija Komas dočekivala je građane koji su došli da izjave saučešće kubanskom narodu. Ona je imala tu čast da komandanta upozna za njegova života.
- Bio je iskrena, jednostavna i veoma prijatna osoba. Bio je jedan od vođa s kojim si mogao da razgovaraš kao sa prijateljem. Njegov način razgovora je plenio. Kao izuzetno obrazovana ličnost, o svemu je ume da razgovara. Bio je veliki humanista, a decu je ludo voleo - sa suzama u očima evocira uspomene na preminulog lidera konzulka Melba Garsija Komas.
Podseća da je i u danima bolesti, Kastro kao veliki prijatelj Jugoslavije, a potom Srbije, branio srpski narod i njegovo pravo na slobodu i suverenu državu, osuđujući NATO agresiju 1999. godine. Uverena je da će Kubanci nastaviti putem koji im je utabao njihov revolucionarni komandant i višedecenijski šef države.
- On je otišao fizički, zbog toga tugujemo, ali njegovo učenje ostaje u nama. To i nije bilo učenje o revoluciji, već jedan vid ponašanja koji se prenosi s generacije na generaciju. Otišao je jedan svetski lider koji je nas Kubance naučio da čuvamo jedinstvo među nama. Da volimo svoju zemlju, siromašne, da se borimo za jednakost među ljudima i mi će nastaviti njegovim, već utabanim putem. Kuba želi da ostane slobodna i suverena, kao i do sada - poručuje nam Melba Garsija Komas.
Saučešće na turskom
Na zgradi kubanske ambasade u Beogradu reporterska ekipa "Vesti" zatekla je i papiriće sa izjavama saučešća na stranim jezicima. Na jednom listiću zakačenom za ogradu, na turskom je napisana poruka za večnu slavu "drugu Kastru" (Džoldas Castro).