Da ne gladuju

- Motornom testerom ove jeseni nisam mogla ništa da zaradim. Sve što smo imali potrošili smo i ostali smo bez parčeta hleba u kući. Deca su zaspala bez večere, gladni su, ne mogu da kupim ni pelene šlogiranom suprugu, koji je pao u postelju i više ne može da ustane - jadala se Mihrija poznatom humanitarcu i molila za pomoć.

Već sutradan Mihriji i njenoj porodici autobusom je upućeno 100 kilograma brašna koje je donirao Novopazarac Mirsad Rebronja, deset litara zejtina i mnogo drugih namirnica. Poslate su im pelene za Abdulaha i paket sredstava za higijenu. Odahnuli su, jer bar privremeno neće gladovati.

- Na ivici smo opstanka. Spremna sam da obavljam i najteže poslove, samo da ih ima. Po neki evro zaradim kao drvoseča, jer na rukama iznosim drva iz šume, ali je to nedovoljno za naše preživljavanje. Pošto Ernesu i Enesu nisam mogla da platim kombi-prevoz do deset kilometara udaljene škole u Baću, oni danima ne pohađaju nastavu. Razmišljam i da prekinem njihovo dalje školovanje, znam da ću ih tako "osakatiti", ali nama su sada hleb i opstanak važniji od svega drugog, pa i od škole - žali se Mihrija.

Zahvaljujući Hidu Muratoviću, koji je odmah alarmirao nekoliko čitalaca "Vesti", dokazanih dobrotvora, Mihriji, Abdulahu i njihovim sinovima odmah je stigla i "prva pomoć" od 100 evra i 50 švajcarskih franaka. Naši čitaoci Sead Selmović iz Austrije i Bisera Hajdaroglu iz Češke poslali su im po 50 evra, od Haruna Selimovića iz Švajcarske dobili su 50 franaka.

- Potrošićemo ovaj za nas veliki novac za hranu i Abdulahove lekove, ako šta pretekne, kupiću sinovima tople jakne i čizme. Učiniću sve da se ponovo vrate u školu. Hvala dobrim ljudima koji su nam ranije, a i evo sada, kada nam je najteže, ponovo pomogli. Bojim se, bićemo u nevolji sve dok Ernes i Enes ne ojačaju i ne budu mogi sami da zarade - ističe hrabra Mihrija.