Farmerice nema ko da šije

Planirali su da uposle 300, a jedva su uspeli da sakupe 60 konfekcionara, mučili su se nekoliko meseci i stavili ključ u bravu - priča jedan od meštana Belih Voda i naglašava da je "inostranstvo učinilo svoje".

Bedne plate

- Plate su bile male, jedva 200-250 evra, ko je god imao nekakvog iskustva u tekstilu i umeo da šije nije hteo da radi za te pare. Mnogi su spakovali kofere i uputili se u Nemačku, Belgiju, Holandiju, Švedsku, Luksamburg... gde već radi više od 30.000 Sandžaklija. Oni koji su imali sreće sada tamo šiju džins, ali za mnogo veće pare, ostali, čak i najbolji krojači, rade teže poslove na građevinama, ali i zarađuju petostruko bolje nego u Srbiji - ističe ovaj meštanin Belih Voda i dodaje:

- I moja ćerka je radila za Italijane, ubijala se od posla i jedva zarađivala 200 evra, čak su joj i ostali dužni, trenutno je kod rođaka u Švajcarskoj, više joj se isplati da tamo, za skromnu platu, čuva decu nego da ovde za bagatelu rinta od jutra do mraka. Ti stranci koji dolaze u Srbiju i otvaraju neke fabrike uglavnom ne donose ništa dobro, cilj im je samo da pokupe podsticaje države i zarade na jeftinoj radnoj snazi - ističe ovaj Novopazarac.

Preživeli smo i u najtežim danima svetske ekonomske krize, pozicionirali se na tržištu Rusije i Evropske unije i sada kada treba da izvozimo i beremo plodove dugogodišnjeg rada, mi nemamo dovoljno kvalifikovanih radnika. Nekim proizvođačima džinsa, pa i našoj firmi, ozbiljno su ugroženi izvozni poslovi. Oni koji znaju posao i ovde mogu dobro da zarade, na žalost, mnogo mladih Novopazaraca, gde je više od 25.000 nezaposlenih, ili neće da radi ili bira posao, svi bi hteli u kancelaruju ili da se bave trgovinom - žali se Tigrin Kačar, vlasnik renomirane dečije džins konfekcije Stig.

Elviru bolje u Belgiji

Imamo i nakaradno školstvo, školujemo kadrove za koje unapred znamo da ne mogu da se zaposle, te ljude je kasnije teško ubediti da se prekvalifikuju, problem je i što tekstilna struka nije privlačna za mlade ljude, u Novom Pazaru postoji Srednja škola za dizajn tekstila i obuće, nikada ne popune sva odeljenja, ne pomažu ni stipendije koje nudimo za studiranje na tekstilnim fakultetima u Beogradu i Zrenjaninu - dodaje Kačar.

Menadžer klastera novopazarskih tekstila ASTEKS Nermin Balija nade polaže u takozvanu dualno obrazovanje, koje je uz pomoć Privredne komore Srbije počelo da se reazlizuje i u Novom Pazaru.

Tek smo startovali, đaci istovremeno idu u školu i na praksu, nakon završenog školovanja dobiće posao tamo gde su se obučavali, firme će imati kvalifikovane i iskusne radnike, videćemo da li će projekat zaživeti - ističe Balija i naglašava da plate dobrog šivača u Novom Pazaru dostižu i često prelaze 500 evra, što za uslove života u Srbiji i nije malo.

Završio sam tekstilnu školu, mogao sam da se zaposlim kod ovdašnjih proizvođača džinsa, ali nisam hteo da radim od jutra do mraka za male pare. Da bi se zaradilo 500 evra treba da se "crkne za mašinom", mnogi nisu prijavljeni i ne ide im staž, zbog toga se obučavam za keramičara i spremam za Belgiju, gde imam rođake, znam da će i tamo morati da se radi, ali ću bar biti adekvatno plaćen, a moj rad poštovan - kaže Elvir Škrijelj (22) iz Novog Pazara.