Mašta, stvarnost i političke prognoze (1): Kad baba Vanga potceni Trampa
Ostavićemo premijera da laska sopstvenoj inteligenciji, ali teško da je velika pamet državnog zvaničnika mogla da ignoriše rizik: šta ako pobedi Tramp, a ja posredno podržao Klintonovu? A upravo se to desilo - pobedu na predsedničkim izborima u SAD odneo je kandidat Republikanske stranke Donald Tramp, dok je bivša prva dama Hilari Klinton porazom bila toliko uzdrmana da nije smogla snage ni da se u izbornoj noći obrati glasačima.
Tako je to kada verujete dirigovanim medijima, a nemate dobre savetnike, šesto čulo, Vangine vizije ili bar naučni pristup procene izbornih rezultata koji već više decenija primenjuje američki profesor Alan Ličman.
Predavač sa Univerziteta u Vašingtonu od 1984. godine nije omanuo u proceni ko će sesti u čuveni ovalni kabinet. I kada su ozbiljna štampa i istraživanja javnog mnjenja davali značajnu prednost Klintonovoj, Ličman je tvrdio - Tramp!
- Moja predviđanja su bazirana na naučnim činjenicama. To ne znači automatski i podršku mene kao profesora ili univerziteta na kojem radim - izjavio je Ličman, ne otkrivajući javnosti u čemu se sastoji taj naučni pristup predviđanja izbornih rezultata u jednom, poprilično komplikovanom izbornom sistemu kakav je američki.
Preti mu impičment
Profesor Ličman sada iznosi novu, na prvi pogled takođe, neverovatnu prognozu! Držeći se istorijske hronologije, ili kako kaže, "ključem" uz čiju pomoć je moguće predvideti političke događaje, profesor navodi da bi bogataš i bivši učesnik rijalitija Tramp mogao da bude predsednik sa najkraćim stažom.
- Ako bude izabran, Trampa će sa mesta predsednika SAD moći da opozovu članovi sada većinskog republikanskog kongresa, koji podršku daje predsedniku stranke Majku Pensu - obasnio je profesor.
Razlog zašto bi i njegovi republikanci da mu vide leđa je to što je nepredvidiv i teško ga je kontrolisati.
Sve u svemu, srpskom premijeru se nije isplatilo da maše zajedničkom fotografijom sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom, s obzirom na to da ovaj nije uspeo da uđe i Belu kuću, ovoga puta kao prvi gospodin muž SAD.
Otud ne čudi što su provladini tabloidi u sinhronizovanoj akciji pokušali da kao ličnog prijatelja predsednika vlade prikažu Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka koji je za debele pare pre četiri godine došao u Beograd ne bi li podržao Vučićevu kandidaturu za gradonačelnika. Zašto je to bitno?
Zato što Đulijani važi za jednog od kandidata za državnog sekretara najmoćnije države sveta. Đulijani, međutim, sada pred američkom javnošću mora da se pravda zašto je savetovao "srpske političare nekada povezane sa Slobodanom Miloševićem, koji je bio optužen za ratne zločine".
I da li je takav kakav je - za pare može svuda i svakog da savetuje - kompromitovan i u sukobu interesa ukoliko mu novi stanovnik Bele kuće dodeli funkciju prvog diplomate Stejt departmenta. Dakle, ono što je za srpskog premijera reklama, za Đulijanija sada predstavlja breme.
Srpski narod ima jednu poslovicu: kada bi čovek znao gde će pasti, on bi seo. Procena kada i šta učiniti sa najmanje štete razlikuje uspešne od neuspešnih političara, a mi se u ovonedeljnoj temi bavimo primerima predviđanja događaja, kada intuicija, bujna mašta ili obično šegačenje preteknu stvarnost.
Bilo je toga i u filmovima, kod maštovitih pisaca, u "Simpsonovima", kod nenadmašnih sarajevskih nadrealista, dok su dvosmisleni proroci tipa Nostradamus, Tarabići ili Vanga već opšte mesto i njima se nećemo baviti. Ne brinite, ni srpskih političara na ovoj listi nema - njihove procene su, gotovo po pravilu, omanule.