Preminuo Fidel Kastro

"El komadante" je izgubio bitku sa bolešću i godinama i njegova smrt predstavlja kraj jedne ere i odlazak jednog od najvećih, najpoznatijih i najkontroverznijih svetskih lidera.

"Komandant kubanske revolucije preminuo je tokom noći u 22 i 29 časova", saopštio je njegov brat i predsednik Kube Raul Kastro. U Kubi će biti proglašena višednevna žalost.

Kastro, čovek koji je svrgnuo diktatorski režim Fulgensija Batiste i "vratio Kubu narodu", obožavan je u većem delu zemlje koju je vodio skoro 50 godina, pre nego što je zbog bolesti prepustio predsedničko mesto bratu Raulu 2008. 

Na drugoj strani, Kastra deo stanovnika Kube, ali i mnogo veći deo zapadnog sveta, vidi kao diktatora i lidera koji je nemilosrdno gušio svaku opoziciju, zatvarao, ubijao i izolovao sopstveni narod.

Kastro je 1953. godine zatvoren zbog suprotstavljanja Batisti, da bi nakon izlaska iz zatvora zajedno sa Če Gevarom poveo narod Kube u jedan od najpoznatijih svetskih revolucionarnih pokreta i dospeo na vlast posle trogodišnje gerilske bitke. 

Nakon što je položio zakletvu kao premijer Kube, ušao je u sukob sa SAD i 1962. godine je bio centralna figura događaja koji je nad planetom nadvio senku opasnosti od nuklearnog rata. Kastro je dozvolio da Sovjetski Savez odgovori Amerikancima na širenje naoružanja po Evropi i razmesti na Kubi balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama. 

I pre nego što su američki špijunski avioni snimili rakete u okolini San Kristobala, Džon F. Kenedi je bio svestan na čijoj je strani Kuba. 

- Ja sam marksista i lenjinista, i biću to do kraja svog života - poručio je celom svetu 1961. godine. 

Kada je kubanska raketna kriza "okinula" Hladni rat, američka blokada je "zamrzla" Kubu u vremenu i Fidelovu zemlju načinilo još jedinstvenijom na svetu. 

Jedinstven je bio i njen dugogodišnji lider, koji je uspeo da za pet decenija vladavine preživi nekoliko američkih atentata, kao i bezbroj "lažnih vesti" o smrti u godinama u kojima se borio sa bolešću. 

Bio je i lider pokreta Nesvrstanih, a ostaće upamćeno i da je bio u odličnim odnosima sa jugoslovenskim maršalom Josipom Brozom Titom. 

Fidel Kastro će ostati upamćen i po svojim višečasovnim govorima, a jedan od poslednjih je održao u aprilu, kada je i rekao da mu se bliži smrt. 

- Uskoro ću napuniti 90 godina, što nisam ni sanjao. Uskoro ću biti kao svi drugi. Na svakoga dođe red - rekao je Kastro. 
Kastro će biti kremiran, iako se o njegovoj veri često diskutovalo. 

Odgajan je kao katolik, da bi se kasnije izjasnio kao atesita. Ipak, iako je kritikovao Bibliju, rekao je: "Ako me ljudi zovu hrišćaninom, ne sa stanovišta vere, već sa stanovišta viđenja društva, onda i ja kažem da sam hrišćanin". 

Informacije o Kastrovom privatnom životu su takođe retke i osporavane, delom i zbog toga što detalji nisu mogli da prođu kroz strogu kontrolu kubanskih državnih medija. Poznato je da je Fidel imao dva braka - u prvom je dobio sina Fidelita, a u drugom petoro dece. 

Takođe, imao je niz ljubavnica i veruje se da je iza sebe ostavio još najmanje četvoro dece.