Sukob Rusije i NATO sve vidljiviji na Balkanu

Zašto je sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Petrušev nedavno iznenada posetio Srbiju?

Zašto je Moskva tako burno reagovala na posetu i izjave hrvatskog premijera Kijevu?

Da li su poruke o vojnoj neutralnosti Srbije prilikom posete Aleksandar Vučića NATO-u u stvari upućene Moskvi?

Da li sva ova pitanja pokazuju da se u regionu odmeravaju snage između NATO i Rusije?

- Očigledno je da ti ne-EU akteri i države koje nisu članice severnoatlantskog saveza sve više pokušavaju da imaju uticaja u našem regionu.

Imali smo priliku da vidimo i u slučaju crnogorskih parlamentarnih izbora koliko je postojao pokušaj Rusije i koliko se zapravo na određeni način pokušava, ako ne potpuno sprečiti ulazak pojedinih država u NATO, onda da se barem to privremeno odloži - smatra Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Evrospke integracije u regionu između istoka i zapada bile su tema jednog od panela konferencije Rebalkanizacija Zapadnog Balkana.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, Dejan Jović, ocenjuje da Unija pravi grešku što se ne širi na zapadni Balkan, čime ostavlja prostor za delovenje drugih aktera na tom prostoru.

- Ti drugi akteri su jednako tako Rusija i Turska, kao i SAD. Tako da nisam sasvim siguran da se radi o NATO kao takvom, nego mislim da se radi o raznim alternativnim velikim silama, koje možda pokušavaju na evropskim periferijama i to tako onim izvanskim, koje nisu u EU, i ovim zemljama koje jesu u EU ali su na samom rubu, postići neku stratešku prednost u slučaju da dođe do daljeg slabljena EU - objašnjava profesor Jović.

Situaciju slično vidi i politički analitičar iz Berlina Bodo Veber, koji ističe da zbog problema unutar same Unije Zapadni Balkan više nije u fokusu Brisela.

- Rusija koristi svoj uticaj tamo gde je manevarski prostor, gde slabi zapad i mislim da smo videli i na slučaju Ukrajine i na slučaju Sirije da je to jedan vrlo opasan razvoj geopolitički jer on stvara dosta nestabilnosti - kaže Bodo.

Redefinisanje odnosa između Beograda i Moskve, biće inače jedan od neophodnih koraka na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Iako zvaničnici iz Brisela ponavljaju da će Srbija postepeno morati da uskladi svoju politiku sa Unijom, što podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, zvanični Beograd, po svemu sudeći, računa da će do trenutka ulaska u Uniju ta mera Brisela prema Moskvi biti ukinuta.