Ispunjena najveća želja
- Hvala Bogu i dobrim ljudima, posle velike nesreće koja nas je zadesila, mi ponovo imamo kuću. Doduše, još nezavršenu i tek ukrovljenu, ali za nas - zlatnu. Nisam se nasmejala sve od tog kobnog požara, koji nam je uništio sve što smo imali, čak i skromnu ušteđevinu koju sam čuvala za bolest i stare dane. Tugovala sam i brinula da li će moj Miroslav uspeti da se podigne iz pepela i da li ćemo ponovo imati svoj krov nad glavom. Sada, kada je kuća ukrovljena, osmeh se ponovo vratio na moje lice - priča uzbuđeno baka Stojanka.
Može da dočeka unuke
Iako je važio za vrednog i dobrog domaćina, Miroslav, poput stotina drugih mladića sa Rogozne, nije mogao da se oženi jer nijedna devojka neće život na planini sa koje se odselilo čak 70 odsto stanovništva.
- Ako neće naše, hoće Albanke iz Skadra. U Rašku oblast do sada ih je došlo više od 300, na Rogoznu dvadesetak, dobre su i vredne, vole selo i decu. Nadam se da će neka poći i za mog Miroslava, da nam kuću napuni i oboje nas usreći. Stara sam i bolesna, a još se nadam da ću dočekati unuke - ističe ova starica.
Sve je koštalo oko 10.000 evra, po nekoj evidenciji Dišovića, a samo iz dijaspore je stiglo više od 6.000 evra.
- Ponestalo nam je novca za crep, građu i majstore, pa je bilo neizvesno da li ćemo pre zime uspeti da ukrovimo kuću koju smo, donacijama čitalaca "Vesti" i uz pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja, započeli prošle jeseni. Vreme nam je išlo naruku, zima na Rogozni kasni, a srećna okolnost je bila i to da su nam u presudnim momentima stigle dve velike donacije iz dijaspore - jedna iz Nemačke, vredna 500 evra, i druga iz Australije u iznosu od 300 dolara - priča Miroslav Dišović.
Ne zaboravlja ni komšije iz drugih planinskih sela koji su dolazili na mobe kad god bi ih pozvao i kojima je takođe veoma zahvalan.
Jedan je Hido
Samo nekoliko sati posle požara, dok su još bili u šoku, Dišoviće je posetio humanitarac iz Novog Pazara i naš saradnik Hido Muratović koji im je odneo 200 evra, odeću i namirnice.
- Nikada mu to nećemo i ne možemo zaboraviti. Bili smo bukvalno goli i bosi i spavali u ambaru nedaleko od kuće koji u požaru jedini nije izgoreo. I kasnije nam je mnogo pomagao, zvali smo ga i zajedno sa njim proslavili ukrovljenje - ističe Miroslav.
- Da bismo imali gde da prezimimo, još prošle jeseni smo preuredili jedan podrum u kome ćemo "u nužnom smeštaju" prezimiti i ovu zimu, a potom ćemo, ako Bog da zdravlja i života, i ako nekako prikupimo još malo novca, osposobljavati sobu po sobu. Za nas dvoje ne treba mnogo: kuhinja, jedna spavaća soba i kupatilo. Pri tom, prošle jeseni čitaoci "Vesti" su nam kupili šporet i dva kauča, a sto i stolice donele su nam komšije - dodaje Miroslav i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost svima koji su im pomogli, a majka Stojanka dodala:
- Mislila sam da više nikada nećemo imati svoju kuću i da ću umreti pod šatorom (gde smo proveli dva meseca) ili u nečijoj tuđoj kući. Ali ako nas je opština Novi Pazar "zaboravila" i "izdala", nisu dobri ljudi koji su, uprkos nemaštini i muci s kojima žive svi koji su ostali na Rogozni, našli snage i načina da nam pomognu i budu uz nas. Posebna priča su čitaoci "Vesti" i dobri ljudi iz inostranstva, niko od njih nas nije poznavao, niko nam nije ni rođak, ni poznanik, niko nije iz ovog kraja, a slalali su nam pomoć i poruke, zvali i bodrili nas. Jednostavno, dirnula ih je naša nesreća i imali su dobru dušu i veliko srce u sebi. Sve ih mnogo volim i svako jutro se Bogu pomolim za njih da ih čuva, pazi, sreću i radost da im podari!
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.