Pretnja hodže krvavih očiju i nadraženih živaca

"Među ovdašnjim Arnautima u nahiji i u varoši vlada grozničava uzbuđenost. Kakvi glasovi dopiru do njih iz Carigrada ili Soluna, nije mi poznato. Oni su strašno zabrinuti i neprestano se po džamijama dogovaraju... Na jednom od takvih dogovora vođena je reč i o tome, kako bi trebalo ubiti mene, protu ovdašnjeg i još sedam ili osam lica. Pre dve-tri nedelje išao sam ulicom sa ženom i, u jedan mah izađe jedan hodža nasred ulice i prepreči mi put, sav usplahiren, krvavih očiju i nadraženih živaca. On mi uzviknu: "Od tebe ćemo početi da koljemo!" Čaršija kao da je očekivala da za ovim odmah ima da počne štogod, pozatvarala je odmah dućane, a ja verujem, da nisam bio sa ženom, da bi zaista tom prilikom i bilo čega. Razume se, sutradan, proglasili su Arnauti da je taj hodža lud. To je i vlast prihvatila, pa ga je pritvorila, a posle četiri dana pustila, te je tu skoro i po drugi put izazivao me nasred ulice. Međutim, saznajem da je on upućen da to čini ne bi li se kakav skandal izazvao."

(Branislav Nušić, konzul u Prištini, 1895).