Dolar uvećao srpski dug
Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija Srbije, naš javni dug krajem septembra iznosio je 70,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. To jeste mnogo, ali treba podsetiti da je krajem 2015. situacija bila gora jer je javni dug iznosio čak 74,7 odsto BDP.
Ako se pogledaju ovi podaci jasno je da smo smanjili dug, ali ne razduživanjem, nego je na smanjenje uticao pad dolara u aprilu ove godine. Zvaničnici su se na sva usta hvalili smanjenjem duga, ali da je na to uticao pad valute najmoćnije svetske ekonomije niko nije pominjao.
Sada je situacija drugačija, jer prema rečima Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta i člana Saveta guvernera, naš dug koji je u novembru povećan za 350 miliona dolara nije posledica novog zaduživanja, što je dobro, nego rasta dolara.
Ipak, ove godine ćemo imati i nominalno i relativno smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Dakle, kad se na vagu stavi aprilsko smanjenje i novembarsko povećanje dolazi do poravnanja.
Međutim, već u bliskoj budućnosti bi trebalo povesti računa kad je reč o uzimanju zajmova u američkoj valuti. Trenutno, dolarski dug čini 33 odsto duga, 40,8 odsto je u evrima, 21,4 odsto je u dinarima, dok ostatak duga čine ostale valute poput "švajcarca".
Naime, na odnos vrednosti dinar-evro Narodna banka Srbije može da utiče, dok je odnos evro-dolar van naše kontrole.
Stoga zaduživanje u dolarima predstavlja dvostruki valutni rizik, drugim rečima trebalo bi izbegavati zaduživanje u američkoj valuti.
Da posetimo, poslednji zajam koji je Srbija uzela bio je od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kako su zvaničnici obrazložili, taj kredit je bio pod povoljnim kamatama, ali svako novo uzimanje zajma treba dobro premeriti. Branko Pavlović, savetnik malih akcionara, u izjavi za "Vesti" kaže da treba sa rezervom uzeti tvrdnje vlasti da je reč o povoljnim kreditima iz arapskog sveta.
Isparilo 384 miliona evra
Strane kompanije su u prvih devet meseci ove godine iz Srbije iznele 384 miliona evra u neto isnosu u vidu dividendi. Zapravo stranci su izneli čak 451 milion evra, ali istovremeno domaće firme koje imaju svoje ogranke u inostranstvu u Srbiju su unele 67 miliona evra od dividendi.
Prema Pavlovićevim rečima, iznos iznetog novca je još i veći, jer firme javno ne prikazuju tzv. prikriveni profit.
- Budimo oprezni, jer kada je reč o "povoljnom kreditu", tada javnost najčešće ne zna ceo ugovor tog zajma. Najčešće se tu radi da zemlja koja uzima "povoljan" kredit deo svojih deviznih rezervi drži u banci koja je bliska davaocu kredita. Za Srbiju bi sada najbolje bilo da ako već mora uzima kredite od Kine, koja zajmi u svim valutima, izuzev američkog dolara, koji će u narednih šest meseci izvesno jačati - kaže Pavlović.