"Pobeda Trampa je kao pobeda Hitlera, sve je isto kao pred uspon nacizma"

Oni upozoravaju na sličnosti sa mračnim tridesetim godinama 20. veka koje je obeležio uspon nacizma.

Amerikanac Sinkler Luis je 1935. godine objavio roman pod nazivom "To se ovde ne može dogoditi", satirični roman na račun tadašnje situacije u Evropi, a ovo delo je posle neočekivane pobede Donalda Trampa na američkim izborima postalo bestseler u internet prodaji, što je pokazatelj povećanog interesovanja za jednu od najburnijih decenija 20. veka.

U ovoj knjizi politički lider Baz Vindrip, demagog i neznalica, postaje predsednik SAD uz obećanje da će povratiti sjaj toj zemlji, koju je zahvatila kriza.

Deo istoričara tvrdi da politička situacija u Evropi i u SAD zabrinjavajuće podseća na taj period 20. veka. posle pobede američkog populističkog milijardera u SAD, odluke Britanaca da istupe iz EU i jačanja stranaka ekstremne desnice u Evropi ovo pitanje je podelilo istoričare.

- Vremena nisu ista, i stvari nisu baš iste, ali reakcije jesu - ocenio je francuski istoričar Paskal Blanšar, koautor eseja "Vraćaju se 30-te godine".

Blanšar u toj tragičnoj deceniji vidi "početak globalizacije" koji je stvorio kulturne i ekonomske strahove koji su bliski onome što ljudi danas osećaju.

Doba kataklizme

Te 30-te godine bile su obeležene i razvojem međunarodne trgovine, pomorskog i avio saobraćaja, masovne proizvodnje i holivudskih filmova, uz utisak da se vreme ubrzava a prostor smanjuje.

- Prolazimo kroz period kataklizme - navode drugi.

Britanac Sajmon Šama, koji predaje na Univerzitetu Kolumbija, ne okleva da pobedu Donalda Trampa uporedi sa usponom Adolfa Hitlera, koji je na vlast došao na izborima.

Finansijska kriza koju je 2008. pokrenula kriza loših kredita u SAD podseća na Veliku depresiju 1930. godine, do koje je doveo slom na berzi 1929. godine. Tada su siromašni radnici i nezaposleni, obeshabreni, ozlojeđeni i ljuti na finansijsku i političku elitu, strahovali za budućnost svoje dece.

Na Jevreje i strance se ukazivalo prstom kao na dežurne krivce, proširila se nostalgija za idealizovanom prošlošću, uz neodređen strah od neprijatelja unutar granica i u inostranstvu. U to doba, pretnju je predstavljao komunizam, a danas je to radikalni islam.

Poređenje sa Hilterom ne stoji

Britanski istoričar Entoni Bivor, međutim, smatra da ovo poređenje "ne stoji".

- Oni koji zvone na uzbunu mogu isuviše lako da se prepuštaju iskušenju da povlače lake istorijske paralele - naveo je u analizi.

Njegov sunarodnik Jan Keršo, poznat po radovima o Adolfu Hitleru, navodi međutim da ga podilaze žmarci od istraživanja koje sprovodi u cilju objavljivanja istraživanja o Evropi u periodu od 1914. do 1949. godine. Ovde imamo na umu i Austriju, u kojoj bi početkom decembra ekstremna desnica mogla da dobije na predsedničkim izborima.

- Ali ne mislim da ćemo se vratiti u crni period 30-ih godina jer koliko ima površnih sličnosti, toliko ima i velikih razlika - navodi on za AFP.

- Velika razlika je u ulozi Nemačke, koja se danas smatra najvećim čuvarom demokratskih vrednosti u svetu i nosećim stubom EU - objašnjava ovaj britanski istoričar.

Evropske demokratije su krhke

Evropske demokratije su "svakako malo krhke, kada se posmatraju Mađarska i Poljska", ali ništa nemaju sa autoritarnim državama od pre 80 godina.

Odnos imeđu budžeta koji se izdvaja za vojsku i socijalnu pomoć u potpunosti je promenjen, dodaje on.Specijalista za Drugi svetski rat Ričard Overi ima sličan stav.

"Živimo u svetu stabilnih zemalja, više nema svetskih kolonijalnih imperija, a Zapad je bogatiji nego ikad", navodi on za AFP.

"Nema upornih negativnih osećanja kakvih je bilo u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, a demokratija se razvila i ojačala svugde, navodi on, objašnjavajući zašto mu poređenja sa 30-im godinama ne deluju prikladno.

Širenje nuklearnog naoružanja je promenilo način ratovanja, a vlade za sada izbegavaju da pribegavaju protekcionizmu, što su činile između dva rata.