Crna Gora podigla spomenik nacistima (3): Lažne demokrate "pomilovale" fašizam
Burni protesti
To, međutim, nije obeshrabrilo ovog upornog i odvažnog čoveka i njegove brojne pristalice već su se ovih dana iznova obratili Ustavnom sudu i još jednom zatražili da ispita ustavnost i zakonitost sporazuma nemačke i crnogorske vlade.
Više od dve stotine pristalica ovog udruženja organizovalo je burne proteste u blizini vojnog aerodroma u Golubovcima, gde se privode kraju radovi na uređenju spomenika izginulim pripadnicima Hitlerove sumračne soldateske. Oni su poručili crnogorskoj vlasti da je taj čin ponižavajući za Crnu Goru, da on omalovažava njenu slobodarsku i antifašističku tradiciju.
Crna Gora podigla spomenik nacistima:
- Crnogorci neće čuvati i odavati počast ni mrtvim fašistima - kaže Perković i najavljuje da će se ovog puta obratiti i državnom tužiocu, odnosno podneti krivičnu prijavu protiv budućeg premijera ukoliko podrži ovaj projekat jer smatra da se ovim činom prave krivična dela povrede ugleda Crne Gore, ugrožavanja njene nezavisnosti, nedozvoljenog podizanja spomen-obeležja i zloupotrebe službenog položaja.
Bez izvinjenja
Nezadovoljstvo je prisutno i u Pivi, gde još ima živih meštana koji pamte strahote koje je počinila Hitlerova armada u ovom kraju.
Nikada se niko od nemačkih zvaničnika nije javno ni izvinio ovom narodu za počinjene zločine, veli istoričar Mile Cicmil.
- Grob jeste oznaka civilizacije, ali u Crnoj Gori pravo na večno počivalište, eto, dobijaju i okupatori, ali ne i oni crnogorski građani čije su kosti zbog drugačije ideologije od komunističke razasute na raznim stratištima do Zidanog Mosta. Dešava se paradoks da vlast koja je srušila spomenik vojniku Draže Mihailovića, vojvodi Pavlu Đurišiću, sada podiže groblja Hitlerovim soldatima! - zaključuje istoričar Mile Cicmil.
Pre Perkovića i njegovih istomišljenika, oglasili su se i antifašisti, odnosno Savez komunista Jugoslavije i Savez komunista Crne Gore i takođe upozorili da bi izgradnja takvog spomenika bila čin izdaje svoga naroda i države, odnosno guranje u zaborav nebrojenih žrtava i zverskih fašističkih zločina - praktično pomilovanje fašizma. Oni pri tom podsećaju na pojedine krvave tragove i još žive rane, na bezumne zločine i zverstva koja su nemački fašisti počinili na tlu negdašnje Jugoslavije, pa i Crne Gore. Pri tome posebno ističu genocidne pokolje u Pivi i Velici.
- Demokratija nije i abolicija fašizma. Zato vi iz vlasti recite vašim sagovornicima iz Nemačke da mi nismo zaboravili da su hitlerovska vlast i vojnici bili fašisti i osvajači. A oni koji i danas žale za tom ideologijom, za fašizmom, moraće da shvate da je čovečanstvo zanavek reklo fašizmu "ne" - poručuju crnogorski antifašisti i komunisti u saopštenju koje je potpisao Ratko Đukić i naglašavaju da će se uvek boriti da Crna Gora bude slobodna, nezavisna i nesvrstana zemlja, koja će razvijati bratstvo i jedinstvo svih naroda i narodnosti i voditi miroljubivu politiku sa svima u svetu i nikada se neće pomiriti sa ideologijama zla i mržnje. Oni insistiraju da se Vladi Nemačke uputi zahtev da u što kraćem roku posmrtne ostatke svojih vojnika prenese i sahrani u domovini i da se spomen groblje podignuto u Golubovcima potom poruši i ukloni.
Okupatori uništili cela bratstva
Celoj priči o podizanju spomen groblja nemačkim vojnicima prethodio je jedan događaj iz 2007. godine. Tada su radnici na jednoj građevini u Podgorici slučajno, uz temelje, otkrili grobnice u kojima su nađeni posmrtni ostaci više od 400, kako je nepobitno utvrđeno, nemačkih vojnika.
Potom su, otkako je postignut sporazum između nemačke i crnogorske vlade, počela iskopavanja i na drugim lokacijama i pripreme da sve te kosti budu pohranjene na jednom mestu.
Antifašisti Crne Gore su, međutim, podsetili na velike nacističke zločine. U Pivi je 7. juna 1943. godine za samo jedan sat pobijeno više od 520 žitelja, od kojih je, precizno je utvrđeno, bilo 107-oro dece. Goloruki narod su doterali u mesto Doli i po vrtačama u kamenjaru i grabinama sve do jednog pobili, a potom zaređali i napravili pustoš, ni kokošinjca nisu ostavili da ga nisu spalili.
U Pivi, kažu, nema nijednog bratstva koje tada nije platilo danak u krvi (bratstvo Verun je, recimo, sasvim istraženo), a najstrašnija je bila sudbina onih koji su živi spaljeni u svojim domovima. U tome posebno prednjače Blagojevići, kojih je pobijeno više od 220.
U Velici podno Čakora, u stravičnom genocidnom pokolju, koji su 28. jula 1944. godine počinili Šiptari i muslimani, odnosno balisti i vulnetari u uniformama nemačke 21. brdske SS divizije "Skenderbeg" i uz pomoć 7. nemačke SS "Princ Eugen" divizije, za samo dva i po sata zverski je umoreno, koliko je do sada utvrđeno, 428 žitelja Velike, uglavnom nejači, odnosno gotovo trećina stanovništva.