Srbija deponija za đubre Evrope
Pre tri godine svi su brujali o povećanoj količini aflatoksina u mleku, a pre četiri o sumnjivoj piletini iz Argentine. Kineske igračke prekrivene toksičnim bojama, teškim metalima i raznim drugim otrovima našle su se svojevremeno u srpskim dečijim prodavnicama.
Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, naša zemlja je raj za prodaju sumnjive robe. Sve ono čemu nema mesta u Evropi, Srbija prihvata širom otvorenih ruku.
- Ono što je neispravno i ne može da se proda u zemljama Evropske unije, prodaje se u Srbiji jer su ovde rokovi trajanja duži. Zemlje sa malom kupovnom moći, kao što je naša, bogom su dane da se prodaje škart roba po niskim cenama - rekao je Bogosavljević i ističe da je moguće da se na trpezama nađe meso iz 1982. godine.
- Najverovatnije je reč o ratnim rezervama, a mi smo pogodno tle da se te rezerve rasprodaju na crnom tržištu. Sam bog zna koliko je takvog mesa završilo u našim prodavnicama, samo se o tome ništa nije saznalo - kaže za "Vesti" Bogosavljević. Predsednik nacionalne organizacije potrošača Goran Papović objašnjava da smo mi zemlja koja usvaja pozitivne zakonske propise kada je reč o kvalitetu namirnica i robe, ali smo zemlja koja te iste zakone ne primenjuje.
- Srbija nema agenciju za bezbednost hrane, kao ni nacionalni savet. Ko to kod nas procenjuje koji je proizvod pogodan za ljudsku upotrebu - zapitao se Papović. On ističe da naši mesni lanci kupuju meso predviđeno za otpad.
Jabuke najotrovnije
Prema istraživanja Instituta za javno zdravlje, oko 70 odsto hrane proizvedene u Srbiji se prska opasnim hemikalijama. Srbija je šampion po broju registrovanih pesticida, čak 800. Najzatrovaniji proizvod u Srbiji je jabuka, koja se prska pesticidima čak i 16 puta. Posle jabuke dolazi celer, paprike, jagode, grožđe, spanać i zelena salata. Najmanje zatrovan prema podacima iz 2015. godine bio je krastavac, a posle njega krompir.
- Ono što je predviđeno eventualno za životinjsku hranu, ovde se prodaje kao meso treće kategorije - kaže za "Vesti" Papović.
- Uz dodatak različitih emulgatora, fosfata i sličnih aditiva.
- Moralo bi da se zna odakle je poteklo sve što se nađe u kućama naših građana. Gde se proizvod gajio, u kojoj klanici je zaklana neka životinja, ko ju je tovio i čime, čime se tretira povrće i voće. Kod nas je to sve mutno i neregulisano - istakao je Papović.
Zakon štiti trovače
Profesor sa Poljoprivrednog fakuteta, sa katedre za pesticide, dr Milan Stević istakao je da Srbija ima veliki problem sa nekontrolisanim pesticidima.
- I zemlje EU imaju izuzetno tolerantne propise kada je dozvoljena količina pesticida u pitanju. Dakle, zakoni štite trovače - kaže prof. dr Stević.