Samo da ne padnem u postelju

Privatna arhiva

Bol najljući neprijatelj: Olivera Spasić sa sinom Dušanom

Već šest godina, 50-godišnja majka Olivera bori se sa teškim oboljenjem kolena, gonartrozom. Kako ovu bolest karakterišu bolni, otečeni i oštećeni zglobovi kolena, svakodnevno je na teškim mukama.

Poslednje tri godine, njeno stanje je, nažalost, značajno pogoršano, zbog čega se kreće veoma teško. Ima i dana kada uopšte ne može da ustane iz kreveta. Kao i svaka majka, Olivera ne brine zbog sebe, već za sina Dušana (34) koji ima Daunov sindrom.

Njemu je zbog prirode bolesti neophodna stalna briga i pažnja, a Olivera više nije u stanju to da mu pruži, jer trpi jake bolove. Pravog leka za gonartrozu nema, ali postoje injekcije, blokade, koje u velikoj meri olakšavaju simptome i usporavaju napredak bolesti. Potrebno joj je deset takvih injekcija, a samo jedna košta 75 evra. Spasići sa svojim i više nego skromnim primanjima, o tome mogu samo da sanjaju.

- Prošle godine sam primila tri injekcije u jedno, i tri u drugo koleno. Pozajmili smo se i nekako uspeli da ih platimo, nakon čega mi je bilo mnogo bolje. Ove godine bih trebalo da primim po pet takvih injekcija u svako koleno. Tada bih možda izdržala čak i dve godine da ne moram da primam novu dozu. Situacija je takva da nemamo od koga, niti smemo da se usudimo da pozajmimo novac, jer ne bismo imali od čega da ga vratimo - iskreno će Olivera Spasić.

Njena porodica, koju čine četiri člana, trenutno živi od socijalne pomoći od 100 evra i Dušanovog dodatka za tuđu negu, od oko još 70 evra.

- Nikada nisam mogla da radim zbog brige o sinu. Moj suprug je građevinac po struci, i nekada je radio u građevinskoj firmi Jastrebac koja je otišla pod stečaj pre nekoliko godina. Od tada je i on nezaposlen, pa sada povremeno, kad "iskoči" neki posao, radi privatno. Imamo ćerku Daru koja ima 28 godina i povremeno radi po kafićima, kad god ima posla. Snalazimo se kako znamo i umemo, ali je jako teško kada nema posla, niti stalnih primanja - priča Olivera.

Najteže joj je što sinu Dušanu ne može da se posveti kao pre, jer su zdravstveni problemi iz dana u dan sve veći. Strepnja od najgoreg, da padne u postelju, samim tim, još je veća.

- Teško se borim sa Dušanovim usudom. U pripravnosti sam 24 časa dnevno od kada se rodio. Pri tom, zbog moje bolesti i otežanog kretanja, više ne mogu sama da se popnem u autobus, da ga vodim kod lekara, što je svako malo potrebno. Dušan se pored Daunovog sindroma bori i sa epilepsijom, što je još jedna muka više, jer su mu potrebni i lekovi koje ne može da dobije na recept, a to iziskuje dodatan novac koji nemamo - požalila se požrtvovana majka Olivera i dodala:

- Te injekcije bi me spasle. Najviše su mi potrebne zbog Dušana, kako bih mogla da brinem o njemu kako treba. On zavisi od mene. Njemu je potrebna majka na nogama i samo iz tog razloga, molim dobre ljude da mi pomognu da kupim te injekcije. Sami ne možemo da ih obezbedimo. Svakodnevica za nas je sama po sebi preteška, a mi smo nemoćni da bilo šta promenimo.