Ni Tramp se neće izviniti Srbiji
Kako komentarišete euforiju u Srbiji povodom pobede Donalda Trampa?
- To je malo i navijački momenat, jer su ljudi sa razlogom nezadovoljni prethodnom administracijom, koja se ništa nije promenila u odnosu prema Srbiji od vlasti Bila Klintona, na koju su ovde opravdano ljuti i ogorčeni zbog svega što je uradila Srbiji. Ovo jeste veliki zaokret za Ameriku i ozbiljna promena kursa, a videćemo koliko će se zaista ostvariti od onoga što je najavljeno. Koliko, to ostaje da se vidi. Ako se ostvari pola od toga, biće dobro.
Kako su reagovali Srbi u SAD?
- Nestrpljivo su očekivali ovakav ishod, iako je do samog kraja to delovalo nerealno i neostvarljivo. Skoro svi stručnjaci koji se decenijama bave izbornim i političkim procenama su promašili. Izbor Trampa je veliki politički fenomen u samoj Americi, jer je pored svih drugih kurioziteta, prvi put izabran neko ko nikada nije bio u državnoj upravi. Ali, u SAD je sve moguće. Međutim, istakao bih vrlo važnu stvar u svetlu ovih izbora. U SAD kapitalizam nije samo društveno uređenje, već način razmišljanja, gde i običan, siromašan čovek razmišlja u skladu sa tom formulom. Na ovim izborima se pokazalo da je većina siromašnih ljudi masovno glasala za Trampa, za čoveka koji je milijarder, sa kojim nemaju ništa zajedničko, čak su na suprotnim stranama socijalnog spektra. Ali, na Trampa siromašan čovek ne gleda sa ljubomorom, već promišlja: "Ako je bio uspešan u biznisu i zna kako da stvori bogatstvo sebi, znaće da stvori i Americi". Situacija u Srbiji je dijametralno suprotna, i ko god ima novca ovde, odmah se etiketira kao lopov. Ne živim u Srbiji skoro tri decenije, ne znam kolika je dubina korupcije i kriminala, ali u razgovoru sa ljudima primećujem ogorčenost i prezir prema onima koji imaju novca. Kontraproduktivno je ako svakoga ko ima nešto posmatrate sa dozom zavisti i ljubomore, skoro da vam je njihov neuspeh važniji od vašeg uspeha. Ako želi da bude ekonomski uspešna, Srbija mora da promeni taj način razmišljanja. U sportu se obično kaže: ako misliš da ćeš da izgubiš i ako misliš da ćeš da pobediš, u pravu si. Mora se težiti uspehu da biste ga dostigli.
Čovek za sporazume
- SAD će region Balkana prepustiti EU. Očekujem da će američki pritisak na Brisel biti manji, a s obzirom na to da su sva ova uslovljavanja Srbiji dolazila iz Vašingtona, to znači da će biti manji pritisak Brisela na Srbiju. Najava Trampa da se može naći zajednički jezik sa Rusijom znači da pritiska na tu temu neće biti na EU, što znači ni Brisela na Beograd. Tramp je pragmatičan, i na temu Rusije razmišlja "zašto bi mi ratovali, kada imamo zajedničkog neprijatelja"? Trampova ideja vodilja je "deal" (sporazum), i želi da na tome gradi svoje nasleđe. Da bude zapamćen kao "dealmaker" , čovek koji uspešno pravi sporazume.
Da li će i kako politika Trampa uticati na prilike na Balkanu?
- Siguran sam da će se sve geopolitičke odluke ove administracije razlikovati od prethodne. Do sada smo imali hipokritičnost u pristupu spoljnoj politici Amerike koji je proizveo nezadovoljstvo kod običnog Amerikanca. SAD je postala neka vrsta policajca koji širi demokratiju po svetu, a manje brine o nestanku radnih mesta u zemlji. Manje su brinuli o emigraciji, i pored 11 miliona ljudi koji nelegalno borave u SAD. Te teme je Tramp pokrenuo. On je u startu kazao da su američki problemi trgovinski sporazumi, zbog kojih je veliki broj radnih mesta odseljen iz SAD, ilegalna emigracija koja je uzela poslove Amerikancima i negativna uloga novca u američkom političkom sistemu, gde parama interesne grupe mogu da povećaju svoj uticaj na uštrb interesa običnog čoveka. Čim je najavio da će sam finansirati izbornu kampanju, što znači da nikome ništa neće posle dugovati, dobio je veliki broj pristalica.
Ima li Srbija drugačiji tretman u američkoj administraciji u odnosu na druge države okruženja?
- Malo da, jer je u međunarodnoj zajednici prihvaćeno da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. I danas se podseća da je Jugoslaviji 1989. ponuđeno da postane članica EU zajedno sa Španijom, da nije plan Ante Markovića propao zbog Srbije. Srbija je posmatrana kao "remetilački fraktor", a da bi se opravdala nepravedna i suluda Klintonova intervencija, taj argument je pojačan. Nerealno je očekivati da se nova administracija izvini za to. Barak Obama je nedavno bio u Japanu i nije se izvinio za dve atomske bombe. Rekao je da mu je žao. Možda će i Srbija nekada dobiti to - žao nam je, formalnog izvinjenja neće biti.
Patriota na delu
Desko Nikitović je izvršni predsednik Est point holdinga. Rođen je 1960. u Arilju, u Srbiji. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, aktivno se zalagao za demokratizaciju Srbije, emigrirao je u SAD 1990. Kao predstavnik srpske dijaspore predvodio je sve antiratne demonstracije u Čikagu tokom 1999. godine.
Bio je Predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja u Čikagu, a imenovan je za Generalnog konzula Srbije u Čikagu 2003. Zalagao se za poboljšanje ekonomske saradnje između Srbije i SAD, organizovao bratimljenje Beograda i Čikaga, kao i Srbije i Ilinoisa. Porodica Nikitović je za poslednjih 20 godina poslala veliku količinu humanitarne pomoći i novčanih donacija Srbiji.
Diplomatski mandat je završio 2013. Oženjen je sa Rajan, otac dvoje dece.
Je li realno očekivati da Tramp povuče priznanje nezavisnosti Kosova?
- Ne verujem. Američka politika prema Srbiji će se malo promeniti, jer Srbija nije njihov prioritet. Srbijom će se i dalje baviti osobe koje su nisko na lestvici Stejt departmenta. U trgovinskoj razmeni sa SAD mi smo statistička greška. U geopolitici ljubav nije kategorija, već su odnosi dve zemlje kao železnička pruga, gde je jedna šina ekonomska saradanja, a druga diplomatsko-politička. Ako dve države nemaju dobru ekonomsku saradnju, nemaju razloga da imaju dobru diplomatsko-političku. I obrnuto.
Znači, mi smo na pogrešnom putu.
- Velika greška se pravi što se odnosi sa nekom zemljom baziraju na nekim starim principima, jer danas postoje samo interesi. To su pokazali izbori u SAD. Ranije se ne bi desilo da osoba sa takvim flekama u biografiji postane predsednik. Taj pragmatizam bi trebalo da dođe u Srbiju i da ljudi konačno shvate da ako postoji ekonomski interes, onda će jedna država biti važna drugoj. U ovom trenutku, Srbija apsolutno nije važna Americi. Ali bi zato veliki broj Srba koji žive u Americi mogao biti od pomoći Srbiji. Nažalost, ti ljudi nisu previše poželjni iako bi njihovo iskustvo bilo veoma dragoceno.