Apel UN-u: Ispravite izveštaj o Srebrenici!

U tom izveštaju od 15. novembra 1999. godine navedeno je da se nad muslimanskim stanovništvom Srebrenice jula 1995. godine "desio užasan masakr, nakon što je Srebrenica pala pod opsadu srpskih snaga", i da su opisane "scene nezamislivog divljaštva".

U izveštaju se navodi da je u dokazima haškog tužilaštva opisano "da je hiljade ljudi ubijeno i zakopano u masovne grobnice, da je stotine ljudi zakopano živo, da su muškarci i žene klani i sakaćeni, deca ubijana pred očima majki, te da je jedan starac bio prisiljen da pojede jetru svog unuka".

Beogradski Institut navodi da je temeljno proverio sporne tvrdnje iz ovog izvještaja i nesporno utvrdio da su one potpuno neosnovane.

Utvrđeno je da je izmišljen starac koji je prisiljen da jede jetru svog unuka, kao i ubijanje dece pred očima majki, sakaćenje i klanje muškaraca i žena, zakopavanje živih ljudi, te da je broj poginulih muškaraca, branilaca Srebrenice, značajno uvećan, a nije još ni konačno utvrđen.

Institut apeluje na generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna da u interesu istine unese naknadnu ispravku u ovaj izvještaj u delu koji spominje ove neutemeljene navode i napominje da ti navodi nisu dobili potvrdu u činjenicama ni nakon 15 godina.

"Ukoliko to iz bilo kojeg razloga nije izvodljivo, Institu traži da Ban Ki-Mun izda nalog Sekretarijatu UN da tretira ovo obraćanje Vama kao dokument UN i da ga distribuiše svim korisnicima Izveštaja iz 1999. godine", navodi se u apelu Instituta.

Institut navodi da su neutemeljene tvrdnje bezbroj puta ponavljane u medijima i dokumentima mnogih država, kao i da izveštaj generalnog sekretara UN, iako obuhvata period od 1993. do 1995. godine, nijednom nije pomenuo srpska stradanjana području Srebrenice.

Institut dodaje da u tom izveštaju nije našla mesta ni nesporna činjenica da je od 9.390 meštana srpske nacionalnosti u opštini Srebrenica, posle muslimanskih napada od maja 1992. do februara 1993. godine, ostalo samo njih 860, što u procentima iznosi devet odsto.

U izveštaju generalnog sekretara se ne pominje ni memorandum o zločinima nad Srbima u istočnoj BiH (Bratunac, Skelani, Srebrenica) u periodu od aprila 1992. do aprila 1993. godine, koji je u junu 1993. godine predat nadležnoj službi Saveta bezbednosti UN.

Ovaj deo izveštaja generalnog sekretara UN iz 1999. godine bio je preuzet iz izjave Fuada Rijada, sudije Haškog tribunala, koja se nalazila u saopštenju za štampu ovog suda od 16. novembra 1995. godine povodom proširenja optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Beogradski institut je svoj apel uputio i predsedniku generalne skupštine UN Ali Abdusalamu Trekiju i predsedavajućem Saveta bezbednosti UN Klodu Heleru.

Generalni sekretar UN od 1997. do 2006. godine bio je Kofi Anan.