Da li ćemo dobijati platu i bez rada (2): Kraj siromaštva nije utopija
Jeftinije od armije činovnika
Finska je već četiri godine u recesiji i ima stopu od 10 odsto nezaposlenih među radno sposobnim stanovnicima. Po proračunima, državu će manje koštati da deli i po 800 evra mesečno, nego da održava beskrajno tešku administraciju, armiju nezaposlenih i nezadovoljnih ljudi. Oni koji budu mogli i hteli da se zaposle, neće gubiti minimalnu nadokandu već će njihova zarada biti pridodata na ono što im uplaćuje država.
Da li ćemo dobijati platu i bez rada:
1. Bolje "deda Mraz - država" nego revolucije
- Stanje u Finskoj je tako teško da nam je potrebna hrabrost da se upustimo u eksperiment sa rešenjima novog tipa - objasnio je premijer Juha Sipila zalažući se za ideju o zagarantovanoj zaradi.
Eksperiment sličan finskom sproveden je i u Kanadi, u gradiću Dofen, u provinciji Manitoba, između 1974. i 1979. godine.
Prema istraživanjima Evelin Forget, ekonomiste sa lokalnog univerziteta, rezultati su bili izvanredni i pokazali da oslobađanje od siromaštva nije utopija, već nešto sasvim moguće: siromaštvo je smanjeno, broj radnih sati je smanjen, ali su se ljudi više posvećivali učenju onoga što ih zanima, bilo je manje zdravstvenih problema, manje poseta bolnicama, manje nasilja...
U Holandiji traje eksperiment sa zagarantovanim i bezuslovnim zaradama u Utrehtu, Tilburgu, Vageningenu i Groningenu. Odrasli dobijaju po 900 evra, a domaćinstva po 1.300 evra mesečno.
NE na referendumu
Švajcarci su ove godine na referendumu glasali protiv obavezne i bezuslovne zarade za sve. Veliki uspeh već predstavlja i činjenica da su pokretači sakupili više od 100.000 potpisa, što je uslov za održavanje refereduma. U Švajcarskoj, u kojoj dominira protestantski moral, za sada nije bilo razumevanja za predlog da "radio - ne radio", svaki odrasli stanovnik dobija po 2.500 franaka mesečno, dete 650 franaka, a da porodica sa dvoje dece mesečno može da računa na 6.250 franaka.Indijanci bez sirotinje
Ideja o zagarantovanoj minimalnoj zaradi za sve ima svoje korene u radovima Tomasa Pejna, britanskog intelektualca iz 18. veka koji je putujući po severnoj Americi i upoznavši tamošnje Indijance, primetio da među njima nema siromašnih. Zaključio je da "civilizovano" zapadno društvo proizvodi siromahe oduzimajući ljudima zemljište.