Nož u leđa Srpskoj
Sada se ide u susret nemačkim zahtevima, iako Sarajevo uporno negira RS pravo na samo postojanje tezom o genocidnoj tvorevini.
Ministar pravde Nela Kuburović, do 2008. sudijski pomoćnik, a potom činovnik ministarstva, kaže da ima obavezu da ispuni odluke Saveta EU. Ona je objasnila da je reč o negiranju pravosnažnih odluka o genocidu domaćih i Međunarodnog suda osnovanog Rimskim statutom iz 2002, koji je do sada presudio samo u slučaju Konga. Ona kaže da nije isključeno da će Međunarodni sud doneti još neke presude.
Mačku o rep
Sličan zakon o kažnjavanju negiranja genocida usvojen je u FBiH 2014. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tada je poručio da on nema pravnu snagu na teritoriji RS i da "mogu da ga okače mačku o rep".
Pri tom, u utorak je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz o odbijanju te zemlje da učestvuje u osnivačkom Rimskom statutu. Taj sud ne priznaju ni SAD i Kina.
Ovakav potez je sigurno zabijanje noža u leđa Republici Srpskoj, tumači za "Vesti", direktor Instituta za istraživanja srpskih stradanja u 20. veku Milivoje Ivanišević.
Pročitajte još:
* "Crvene linije na Balkanu oduvek postoje, ali su mnoge pređene"
* "Bošnjaci u BiH prave istu grešku kao Srbi u SFRJ"
* "Pomirenje" Srbije i BiH: Sad su bošnjački političari na potezu
- Ako izbegavamo da genocidom nazovemo zločine nad Srbima u BiH, Hrvatskoj i na Kosmetu, zašto bi to važilo za Srebrenicu - tumači Ivanišević za "Vesti".
On ističe da u Srebrenici nije bilo genocida.
- Imam dokaze za to jer nije bilo civilnih žrtava rata u kriznom periodu jula 1995. - kaže Ivanišević.
Miloš Šolaja, profesor iz Banjaluke: Istina mimo suda
Profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja kaže da EU svaku diskusiju svodi na slepu poslušnost.
- Međunarodni sud jeste doneo odluku o parcijalnom genocidu i u redu je da se uvažava nezavisnost sudstva, ali to ne znači da je tačna u istorijskom i političkom smislu. Zato me sve podseća na verbalni delikt uoči raspada SFRJ da se ništa ne sme govoriti, ni sporiti - kaže Šolaja za naš list i navodi primer da se i danas diskutuje o Pelopeneskim ratovima s aspekta istorije i politike.
On ukazuje da je Fahrudin Radončić, lider partije koja učestvuje u vlasti u FBiH, pred sudom u Prištini rekao da je Ramiz Delalić od SDA tražio milion maraka jer je po njihovom nalogu ubio srpskog svata u Sarajevu i započeo rat u BiH.
- Vidimo da i na suđenju Naseru Oriću izbijaju sporne stvari vezane za Srebrenicu, što govori da nešto što je sud presudio ne znači da je tačno u istorijskom smislu- kaže Miloš Šolaja.
Veći Evropljani od EU
U parlamentu je DSS tražio da odredba o genocidu bude izbrisana iz zakona, a potpredsednik te stranke i docent na beogradskom Pravnom fakultetu Miloš Jovanović objašnjava za "Vesti" da srpska vlast hoće da ispoštuje odluku Saveta ministara EU iz 2014. o harmonizaciji Krivičnog zakonika u pogledu negiranja i relativizacije genocida i zločina protiv čovečnosti.
- To ni većina članica EU nije sprovela u potpunosti. Finska, Švedska i Velike Britanija nisu uopšte, pa je kod njih sloboda izražavanja potpuna i ne proizvodi pravne posledice, već eventualno samo društvenu osudu. U Francuskoj na sud ide samo neko ko kaže da holokaust nije zločin, a isto je u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i Rumuniji, dok Poljska tretira komunističke zločine - kaže Jovanović.
On ukazuje da Srbija bez razmišljanja i iz neznanja prihvata preporuke iz Evrope, a da je ministarki pravde Neli Kuburović očito neko rekao da treba ispunjavati sve uslove na putu ka EU.
Šešelj ide do Ustavnog suda
U Skupštini Srbije, lider radikala Vojislav Šešelj je ponovio poznati stav da u Srebrenici nije moglo biti genocida, iako se zločin dogodio i srpskom narodu je naneta sramota.
- Dakle, ako sud kaže da je neko počinio genocid, ja ne smem da izjavim da sud nema pojma, da je napravio grešku - kazao je Šešelj.
Poslanica njegove stranke Vjerica Radeta najavila je da će u slučaju usvajanja odredbe o negiranju genocida SRS tražiti ispitivanje ustavnosti.
- Nikada niko ne može zabraniti nekome da kaže ono što misli jer je to kršenje Ustava. Ministarka pravde je iznela skandaloznu rečenicu da je formulacija zakona dobra jer nam je predlog napisan u EU - rekla je Radeta.