Da li ćemo dobijati platu i bez rada (1): Bolje "deda Mraz - država" nego revolucije
Svima koji imaju između 18 i 65 godina, tokom eksperimentalnog perioda, svakog meseca bila bi isplaćivana suma od oko 500 evra. To bi, kako je izračunala senatorska komisija, državu koštalo oko 150 miliona evra godišnje. Francuzi su se inspirisali modelom koji je eksperimentalno primenjivala Finska, ali kako piše u izveštaju senatora "francuski eksperiment biće širi i obuhvatiće više ljudi". Francuzi nameravaju posebno da usredsrede pažnju na osobe u dobu između 18 i 25 godina, kao i na one koji imaju između 50 i 65 godina jer se ova životna doba smatraju socijalno najosetljivijim.
Devet miliona ljudi živi u bedi
Ovaj eksperiment odgovor je francuske države na postojeće najave rastuće nezaposlenosti do koje će dovesti sve veća robotizacija proizvodnje i nove tehnologije. Francuski Savet za numeričku ekonomiju najavio da će čak 42 odsto radnih mesta biti ugašeno u narednih 10 godina. Kako sprečiti šok koji će ovo izazvati?
U Francuskoj se gotovo svi slažu da je poreska i socijalna politika neefikasna: jedna trećina ukupnog društvenog proizvoda, odnosno 690 milijardi evra, odvaja se za socijalnu zaštitu.
Probaju više varijanti
Za sada, ovaj eksperiment je u toku u francuskom departmanu Žirond. Isprobaće se više varijanti. Prva je da se u jednu sumu spoje socijalna pomoć (kako bi svaki građanin imao mesečno oko 480 zagarantovanih evra koja već postoji pod imenom RSA) i pomoć za stanarinu, a da ta suma bude svima zagarantovana. Drugi je da se sakupe u jednu sumu sve vrste pomoći, a treća varijanta je da svaki građanin dobije bez ikakvih uslova oko 750 do 1.000 evra mesečno.
Rezultat je loš: skoro devet miliona građana živi u bedi. Pitanje brojnih komisija, političara i stručnjaka sažeto bi glasilo: zar nije bolje uspostaviti "Deda Mraz državu" koja će svima omogućiti korektan minimum sredstava za život, nego čekati da izbiju socijalne pobune i revolucije.
Prilikom predstavljanja izveštaja, francuski senator s desnog centra Žan Mari Vanlerenberž objasnio je novinarima da nije reč o tome da sakupe u jednu sumu sve vrste socijalnih davanja i subvencija već da se "ustanovi jedna suma koja je svima zagarantovana, ista za svakoga bilo kakva da mu je profesionalna situacija, da li je zaposlen ili nije".
Puna podrška političara
- Ideja je u suštini da se uspostavi kao jedna sigurnosna barijera koja ne bi dovela u pitanje motivaciju da čovek traži posao i bude uključen u društvo - objasnio je socijalista Danijel Pereršon, član senatorske komisije.
Da je ideja o uvođenju uzeta ozbiljno govori i činjenica da većina potencijalnih predsedničkih kandidata podržava uvođenje minimalne bezuslovne zarade za sve.
Manuel Vals, predsednik francuske vlade i verovatno budući predsednički kandidat socijalista, rekao je ovih dana u Bordou da će to biti stub socijalne politike u budućnosti.
"U budućnosti, ljudi će imati umnožavanje poslova sa pola radnog vremena, ugovore na kratko vreme, povremenu nezaposlenost - sve to u ekonomiji koja neće više biti u rastu kao ranije", rekao je Vals.