Milion ljudi pije prljavu vodu
Najugroženija je Vojvodina u kojoj je ugroženo više od 800.000 stanovnika, jer prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" svaki drugi vodovod je neispravan. Neispravnosti su zabeležene u čak 38 od 45 opština severne pokrajine!
Pročitajte još:
* Zrenjaninci gube strpljenje: Hoćemo zdravu vodu za piće!
* Alarmantno: U Vojvodini od 45 opština, u 38 piju vodu punu otrova
Da bi svi u Srbiji imali dobru vodu, potrebno je šest milijardi evra i bar još dve decenije, kaže za "Vesti" profesor Prirodno matematičkog fakulteta Božo Dalmacija.
U Pudarcima i Umčarima blizu Beograda voda, kažu meštani, nije ni za životinje, jer nema sistema za preradu. Jedna od najzagađenijih je voda u Zrenjaninu i sa ukusom nafte, pa se od zabrane pijenja pre 12 godina, 80.000 ljudi snalazi kako zna i ume. Hemijski neispravna voda je i u Vršcu, Senti, Žitištu. Mikrobiološki u Novom Bečeju, Bačkom Petrovcu, Kikindi, Srbobranu, Titelu, Adi, Baču, Novoj Crnji i Plandištu, dok je u Temerinu prepuna arsena.
Dalmacija za naš list ukazuje da su neka vojvođanska izvorišta zagađena arsenom i boratom, a povećani su i uticaji mangana, natrijuma i gvožđa koji nisu opasni.
- Od gotovo 400 vojvođanskih mesta, samo 18 ima ugrađena postrojenja za preradu vode.
Cena ubija kvalitet
Sekretar Srpskog udruženja za zaštitu voda dr Aleksandar Đukić je ukazao da fale investicije da bi se situacija popravila, ali i da sa sadašnjom cenom vode to nije moguće.
- Zagađenje nije tako alarmantno kada je reč o vodi. Vojvodina je prirodno u problemu zbog geološkog stanja, ali je važno je, međutim, da ne bude mikrobiloške neispravnosti - rekao je Đukić za "Vesti".
Nemar je ostavio Užice pre tri godine bez vode, kada su otkrivene cvetajuće alge. Dugotrajna izloženost cijanotoksinu, ukazali su stručnjaci, može da izazove iritaciju kože i da ugrozi jetru i nervni sistem. I pored čišćenja, alge su se ponovo pojavile krajem 2015, a ovih dana su Užičani ponovo na mukama zbog dotrajalih vodovodnih cevi. Narandžasta voda zbog zarđalih cevi nedavno je tekla iz slavina u Čurugu i Dolovu. Takva voda, kažu stručnjaci, kupi teške metale poput gvožđa, mangana i arsena, a s tim problemom se, prema procenama, suočava više od milion građana u Srbiji, od čega najviše u Vojvodini.
Otrov i u nemačkim čašama
Već godinama se u mnogim regionima Nemačke uništavaju podzemne vode, a odgovorna za to je poljoprivreda koja koristi mnogo više nitrata nego što biljke mogu da apsorbuju. Nemačka se ubraja u najveće zagađivače pijaće vode u EU. Ozloglašeni nitrat kao sastavni deo veštačkog i prirodnog đubriva dospeva u tlo, a pošto se rastvara u vodi, na taj način truje podzemne i površinske vode. Kako su te vode izvor pijaće vode, nitrate i nitrite unosimo svakog dana sa šoljom kafe, čaja u organizam.
Nitrat može da se u kiselom miljeu našeg organizma, uz pomoć bakterija, pretvori u nitrite i konačno u nitrosamine koji su kancerogeni. Kako EU navodi, Nemačka problem ignoriše godinama i koristi još više đubriva na njivama nego što je nužno. B. Božin