Kruh pre hleba

Hlebom su mogli da se teraju i gradonosni oblaci. U selima na obroncima planina Kopaonik i Goč, čim bi se takvi pojavili, pred kuću se iznosio sto i na njemu postavljali hleb, so, sveća i vino, koje je za tu priliku ostavljeno od krsne slave. To je bilo namenjeno olujnim demonima, a oni su najčešće bili "nečisti" pokojnici: samoubice, davljenici, ili oni koji su završili na vešalima.

U Istočnoj Srbiji se i danas pominje obred pod nazivom "slava tetkama", gde žene odlaze na izabrano mesto van sela i tamo odnose hranu: pogaču, sir, pile, vino ili rakiju, pale sveće i međusobno razmenjuju tu hranu, opraštajući se od tetaka. Ovde se, verovatno, smatraju etnolozi, ne radi o pravim tetkama, nego o vilama rusalkama.

Natprirodnim bićima koja su opasna po čoveka najčešće se nudio presan hleb, kao pokušaj stvaranja odnosa uzimanja-davanja. Smatralo se da je dovoljno da takva bića okuse od ponuđene hrane da bi odgovorila nekim davanjem, na primer zdravlja, i tako bi se uspostavljao izgubljeni red i ravnoteža. Zato se posle obavljenog obreda tražio neki znak da su bića koja se daruju zaista posetila bolesnika, a još je bilo bolje ako postoji dokaz da su od te hrane i okusila.

Izbor presnog hleba dolazi otuda što je presno bliže prirodi. Inače, Sloveni su kasno počeli da mese kvasni hleb, a ranije su spravljali samo presan, odakle i dolazi naziv "kruh", zaostao u zapadnim krajevima Balkana, kao "onaj koji se kruni, raspada na sitne čestice".