Beograd, prestonica balkanskog podzemlja (11): Ubistvo koje je rasturilo DOS
Izrešetan i "overen"
Ovaj vlasnik fudbalskog kluba Bežanija i vođa novobeogradskog klana ubijen je u sačekuši trojice napadača. Ubice nikada nisu pronađene. Kobne noći, 25. februara 2000. godine, vozio je BMW ka svom stanu na Novom Beogradu. Dok je prilazio zgradi, primetio je da ga na neosvetljenom parkingu vrebaju ubice, pa je dao gas da bi im pobegao. Međutim, ubice su ispalile rafal i teško ga ranile. I u tom stanju, vozio je još 200 metara, pre nego što je kolima sleteo u jarak. Izvukao se iz vozila i počeo da beži, ali su ga napadači sustigli, a pošto su ga izrešetali, "overili" su ga i hicem u glavu.
Nekoliko meseci pred smrt, Trlaja se posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji je bio pominjan kao organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana, ali nikad nije razjašnjeno zbog čega su se sukobili. Trlajić je upamćen i po tome što je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu. Policija je Trlajića povezivala s trgovinom narkoticima, kao i sa toples-barovima širom Vojvodine, kojima je "pozajmljivao" igračice.
Gavrina "jaka leđa"
Momir Gavrilović je učestvovao u ratu pod pseudonimom pukovnik Perić, a objavljeno je i da je bio savetnik za bezbednost Milana Martića, jednog od lidera Republike Srpske Krajine. Navodno je napustio Službu jer je učestvovao u nekoj aferi, koju njegove kolege povezuju sa Gavrilovićevom svađom sa Goranom Petrovićem.
- Gavrilović je imao direktan prolaz kod Jovice Stanišića mimo Petrovića koji mu je bio šef, i kome je to smetalo. Stanišić je Gavriloviću direktno davao poverljive podatke o kojima drugi nisu ništa znali. Jednostavno, imao je jaka leđa - govorile su Gavrilovićeve bivše kolege za medije.
Prvi slučaj koji je posle pada režima Miloševića šokirao javnost i izazvao krizu u vladajućoj koaliciji Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) bila je likvidacija 42-godišnjeg Momira Gavrilovića Gavre, bivšeg pukovnika Državne bezbednosti, koji je likvidiran 3. avgusta 2001. godine. Ovo ubistvo je obelodanilo i sukob između koalicionih partnera u novoj vlasti posle Miloševića, između predsednika SRJ Vojislava Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinđića. Gavrilović je ubijen na parkingu u Novom Beogradu, uveče. Sutradan su novine objavile da bio član voždovačkog klana.
Koštuničin "jezik"
Međutim, ubrzo se saznaje da je reč o bivšem visokorangiranom pripadniku DB, koji je tokom rata 1991 - 1995. bio i komandant specijalne jedinice u Istočnoj Slavoniji. Mediji su preneli da je "Gavrilović bio neustrašivi borac", ali i akter neke afere u Resoru državne bezbednosti MUP Srbije, i gost na Arkanovoj svadbi. Tadašnji šef DB Goran Petrović izjavio je da je Gavrić radio u ovoj službi od 1979. do 1999, u beogradskom centru DB, Uroševcu i Somboru. Rekao je i da nemaju saznanja od kontaktima Gavrilovića sa savetnicima predsednika Koštunice, u čijem je kabinetu navodno bio tri puta.
Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu 3. avgusta iz kabineta Koštunice dostavljen je strogo poverljiv izveštaj o tome šta je Gavrilović govorio o organizovanom kriminalu prilikom posete u Palati federacije, što je dalje razbuktalo misteriju oko njegovog ubistva. Godinama kasnije pojavile su se informacije da su pripadnici zemunskog klana po naredbi svog vođe Dušana Spasojevića Šiptara naredili ubistvo Gavrilovića, kako bi produbili jaz između Koštunice i Đinđića, i tu našli prostora za svoje ciljeve.
"Siva eminencija" Novog Sada
Sa dva metka iz revolvera 20. marta 2002. ubijen je Branislav Lainović Dugi, poznat i kao Lajavi, 45-godišnji komandant Srpske garde posle pogibije Đorđa Božovića Giške na hrvatskom ratištu. Stajao je blizu hotela "Srbija" u Beogradu, čekajući nekoga, kada mu je prišao mlad čovek u crvenoj jakni. Iz neposredne blizine pucao mu je u slepoočnicu, a potom ga "overio". Tako je završila najpoznatija ličnost iz novosadskog podzemlja, u Beogradu, koga nije previše voleo. Isprva se smatralo da je reč o još jednoj osveti za ubistvo Arkana. Međutim, verovatno se radilo o obračunu za prevlast na novosadskom narko-tržištu, a za ovu likvidaciju su se međusobno optuživali članovi zemunskog klana i Ljubiša Buha Čume, zaštićeni svedok u slučaju protiv "zemunaca".
Lainović je bio Crnogorac iz Vrbasa i bivši košarkaš. Otisnuo se u svet 80-ih godina. Govorio je da se tamo bavio svačime osim prostitucijom i drogom, te da je bio "pulen" pokojnog Ljube Zemunca. Navodno se obogatio na uterivanja dugova. Po povratku u Novi Sad, počeo je da se bavi biznisom. Imao je dva hotela, najveću diskoteku u Novom Sadu, kuće i nekretnine. Početkom 90-ih godina povezuje se sa Srpskim pokretom obnove i postaje zamenik Giške u Srpskoj gardi. Za ovu vojnu jedinicu se nikada nisu vezivali ratni zločini ili pljačke, što se ne može reći za većinu ostalih. Ubrzo se Dugi udaljio od SPO, govoreći da "nije hteo da služi pod zvezdom petokrakom, pa neće ni pod zvezdom Danicom". Postao je zakleti autonomaš i nije dozvoljavao da se u Novom Sadu preliva kriminal i ubistva kao što se to dešavalo u Beogradu. Da je zaista bio "siva eminencija" u Novom Sadu, govori i anegdota koja se još prepričava. I Lainović je pričao kako je svojevremenom premijeru Srbije Radomanu Božoviću očitao lekciju. Navodno ga je zbog sukoba, pred svedocima, izvukao za uvo iz jednog kineskog restorana u Novom Sadu.