Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (1): Robijaši poštuju Pukovnika
Negde, baš u ovo vreme, novembra 2006. godine, u KPZ Niš, zatvorenici su organizovali pobunu koja se po brutalnim scenama, a zatim i načinu na koji je ugušena, ni po čemu nije razlikovala od onih iz najjezivijih zatvora u svetu.
Robijaši su prvo blokirali sve ulaze u zatvor, a u orgijanju spalili ili uništili sve što je moglo da se spali ili uništi. Kada je đavo odneo šalu, angažovana je Žandarmerija koja u silovitom upadu uspostavila kontrolu tek posle žestokih borbi i pravog malog rata koji je vođen unutar zidina zatvora.
Deset godina kasnije, reporteri "Vesti" su se, čekajući da se kapija otvori, prekasno prisetili da većinu "klijentele" ovog zatvora ne čini "boranija", već uglavnom višestruke ubice, kriminalci, silovatelji. Da im se svima spoje kazne, dobila bi se robija duga najmanje nekoliko stotina vekova.
Svaki dan pet jela
- Mi došli - kiselo se pozdravljamo s upravnikom svesni da ćemo u sledećih 48 sati biti okruženi s 1.600 ljudi kojima su sudovi presudili od tri do 40 godina.
Shodno nadimku Pukovnik, na mestu upravnika zatvora očekivali smo sve, samo ne "civila" koji se gotovo i ne vidi od hrpe papira na stolu.
- Dobro došli, a kada ćete da izađete to ćemo još da vidimo. Nije vam baš za utehu, ali od kada sam ja ovde, niko još nije uspeo da pobegne - smeje se Aleksandar Grbović.
Nekadašnji pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore koji je na čelu KPZ Niš tri i po godine i prema mišljenju svih, i domaćih i stranih institucija koje se bave kontrolom ovakvih mesta, uspeo da od jednog od najproblematičnijih zatvora u Srbiji napravi, u svakom smislu pravo čudo.
Zatvorenici na svakom ćošku imaju telefonsku govornicu, dnevno biraju između pet ponuđenih jela, gostuju im najpoznatiji pevači, a pritom, već su upisani u istoriju kao prvi robijaši u svetu koji su sami obnovili i oslikali crkvu. Uz sve to, od onoga što se proizvede ili napravi, KPZ Niš je samo ove godine napravio profit o kome mogu da sanjaju mnoge i državne, ali i privatne firme!
Zahvaljujući ljubaznosti Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde Srbije i Uprave KPZ Niš, "Vesti" su dobile jedinstvenu priliku da dva dana provedu u ovom zatvoru, "zavirujući" čak i u one delove koji su obično zabranjeni novinarskoj znatiželji.
- Možete da vidite šta hoćete i da pričate sa svakim ko to želi. Jedini uslov je da ispričate priču onakvu kakva jeste - saopštio nam je kratka "pravila igre" Pukovnik. Rekosmo već, po mnogo čemu neobičan upravnik zatvora.
Zatekao korupciju, milion evra duga...
- Prema svim ocenama kako Ministarstva pravde, tako i nevladinog sektora iz Srbije i inostranstva, KPZ Niš je bio jedan od najlošijih ustanova za izvršenje zavodskih sankcija. Zatekao sam ne samo korupciju, krađu, već i nepoštovanje prava osuđenika, rasulo i dugove od čak milion evra. Zatvor je za hranu dugovao oko 20 miliona dinara, za struju i vodu 42 miliona. Bukvalno je svaki dan pretila nova pobuna osuđenika, a zamislite šta znači kada se 1.600 osuđenika udruži i preuzme kontrolu u zatvorenom prostoru. To je poslednje mesto na planeti na kome bi voleli da se zadesite - priseća se Grbović.
Red i disciplina
Do pre petnaestak godina bio je jedan od najcenjenijih specijalaca Vojske Srbije i Crne Gore koji je sa svojim vojnicima iz Prištinskog korpusa, svih 78 dana NATO agresije na Kosovu bio u prvim borbenim redovima, a kada su se Albanci, 2000. pobunili na jugu Srbije, njegova jedinica je odigrala ključnu ulogu da se ta buna uguši bez krvi. Tako je i "zaradio" čin pukovnika.
Kada je srpska vojska, posle 2000. krenula tamo gde je i otišla, on je skinuo uniformu i počeo da radi u jednoj privatnoj firmi. Sredinom 2012. godine, nova ekipa Ministarstva pravde ga je ubedila da se još jednom vrati u "državnu službu", ali sada da bi sredio situaciju u zatvoru u Nišu kome je pretila nova pobuna robijaša.
Za tri i po godine uvođenjem reda i vojničke discipline, uspeo je da reši sve probleme, a od zatvora koji je bio na grbači države, napravio jednu od uspešnijih "firmi" u Nišu, ako ne i u Srbiji koja je samo za prvih devet meseci ove godine napravila profit od milion evra!
Da stvari budu neverovatnije, Pukovnika poštuju ne samo zaposleni, već i sami robijaši.
- To je prvi čovek iz zatvora, još i upravnik, koji je bukvalno svakodnevno među nama i to bez pratnje. Zastane pored svakog, pita za zdravlje, porodicu. Znači to čoveku - kaže jedan od osuđenika.
S druge strane upravnik kaže da su život i rad u zatvoru veoma slični vojničkom životu i životu u kasarni.
- To mi je umnogome olakšalo da napravim dobru organizaciju i uvedem jasna pravila igre. Naravno, nisam baš morao da primenjujem vojnički režim, ali sam promenio organizaciju, uveo malo više odgovornosti, procedure i naravno discipline. Disciplina je neophodna u svakoj organizaciji: od kuće pa nadalje, a kamoli u sistemu kao što je ovaj. Mora da se zna ko šta radi - priča upravnik KPZ Niš.
Prepisujemo od Tita
KPZ Niš ove godine ima 66 sklopljenih ugovora za razne institucije i privatna preduzeća kada je reč o proizvodima od metala i drveta. Dobar deo te robe na kraju završi u inostranstvu.
- Za jednu firmu koja izvozi u Sloveniju radimo delove za mešalice za beton. Za drugog privatnika radimo metalna gazišta koja se izvoze u Austriju, zatezače za žicu radimo za preduzeće koje ih izvozi u Češku. Jednostavno, prepisujem recept upravljanja zatvorima u Titovo vreme - koje nikome nije valjalo. Tada država za zatvore nije davala ni prebijenog dinara. Većinu zarađenog novca trošimo u obnovu zgrada, jer, ne treba zaboraviti da je većina zatvorskih objekata sagrađeno između 1910. i 1934. godine - naglašava upravnik KPZ Niš.
Prave i svoju turšiju
Da bi opisao kakav javašluk je zatekao, upravnik KPZ Niš, kaže da je od osnivanja, u okviru zatvora postojalo poljoprivredno dobro, štale s kravama, svinjama, ovcama, ali da je to vremenom pokradeno ili urušeno.
- Kada sam stigao u zatvor, papiri su pokazivali da se godišnje, na farmi krava izmuze oko 12 tona mleka. Lane smo prodali višak od 160 tona, a u prvih devet meseci ove godine 180 tona mleka. Povrće smo bukvalno morali da kupujemo, a sada ne kupujemo ni list zelene salate, jer imamo godišnju proizvodnju od 250 tona, pa čak ostane i za zimnicu koju takođe sami pravimo. Imamo i farme krava, ovaca, teladi, koka nosilja... Ne samo što proizvodimo dovoljno mesa za naše potrebe, već snabdevamo i druge zavode i pritom smo samo ove godine prodali višak od 100 tona mesa. Kada sam prvi put ušao na farmu svinja bilo ih je 250, a danas ih je 2.700 s tim što smo u međuvremenu izgradili i posebnu zgradu - prasilište. Jaja smo takođe kupovali, a danas možemo da se pohvalimo da naše koke nosilje dnevno izlegu oko 1.600 komada jaja. Zapravo, kad bolje porazmislim, jedino što danas kupujemo od hrane su pirinač, ulje i začini - priča ponosno Grbović.