Izborno Kosovo

Za izbore 1883. vladajući naprednjaci su radikale koji su radili kao sreski policajci prebacivali na posao poštara, kako ne bi mogli da kontrolišu biračke radnje. Ali, radikali su bili spremni na sve. Pera Todorović, novinar i osnivač Narodne radikalne stranke pisao je da se oni "nisu se spremali za izbore, nego na izborno Kosovo". I, dobili su većinu poslanika. Milan Obrenović, tada već kralj Srbije, izbore je proveo u inostranstvu.

Na austrijskom i nemačkom dvoru dočekivan je uz najveće počasti, posle čega je govorio o "geačkom srpskom narodu koji ne zna da ceni svog kralja". Kada se vratio u zemlju, sačekali su ga poslanici, jer je takav bio red.

Došli su i radikali, ali oni nisu nosili šešire, što je bilo znak nepoštovanja. Kralj ih nije pozdravio, što su sve bili znaci obostranog krajnjeg prezira. Sastavljanje vlade Milan je poverio ponovo još jednom proverenom policajcu, Nikoli Hristiću, a ovaj je izašao pred poslanike sa dva papira. Jednim je otvorio Skupštinu, a drugim ju je - zatvorio!

Ubrzo je u Srbiji izbila čuvena Timočka buna, u kojoj su radikali podbunili deo naroda da ne posluša svog kralja i da ne preda oružje koje je zaostalo iz ratova. Učinili su to jer su naslutili da, iako imaju većinu u Skupštini, kralj neće dozvoliti da oni obrazuju vladu.