Evo šta je Ban Ki Mun poručio Prištini
Ban Ki Mun u najnovijem tromesečnom izveštaju o radu Unmika ocenjuje da je od 16. jula do 15. oktobra u središtu političkih tenzija bio spor u vezi sa demarkacijom sa Crnom Gorom i usvajanjem novog zakona o rudno-industrijskom kompleksu "Trepča".
To je, konstatuje se u izveštaju, stvorilo dodatne tenzije između Prištine i Beograda, dok se primena sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga odvija sporo.
- U vezi sa usvajanjem zakona o pitanjima koja su osetljiva za važne aktere, pozivam na pažljivije konsultacije i dijalog, s posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se održavaju na njihove živote - poručio je Ban Ki Mun.
Odlazeći generalni sekretar UN, pozdravlja, kako je naveo, značajan napredak u normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda dijalogom pod okriljem EU ali je istovremeno veoma zabrinut zbog odlaganjaprimene nekih važnih sporazuma.
Primena sporazuma postignutnih u okviru dijaloga Beograda i Prištine i dalje je relativno spora, ocenjuje se u izveštaju.
- Opipljiv napredak postignut je u skladu sa sporazumom o slobodi kretanja iz 2011, sa daljim pregovorima o racionalizaciji registarskih tablica pre isteka prvobitnog sporazuma u novembru - dodao je on.
Ban Ki Mun podseća političke lidere u Beogradu i Prištini na njihovu odgovornost da nastave dijalog na visokom nivou bez odlaganja i sa hrabrošću i političkom voljom koje su potrebne kako bi se savladale preostale prepreke i obezbedila puna primena svih sporazuma postignutih do sada.
Ostvaren napredak, ali problem predstavlja mali broj povratnika
Osvrnuvši se na situaciju na severu Kosova, Ban Ki Mun navodi da je, u poređenju sa periodom na koji se odnosio prethodni izveštaj, saradnja između opštinskih vlasti u tom delu Kosova i ministarstva baziranih u Prištini poboljšana, posebno u vezi sa finansiranjem opština.
On žali zbog i dalje malog broja povratnika na Kosovu, ukazajući da su potrebni snažniji napori kako bi se izgradilo poverenje između povratnika i zajednica koje ih primaju, kao i pouzdane garancije za fizičku bezbednost, nediskriminaciju i obrazovne i ekonomske mogućnosti za povratnike, uz versku toleranciju i poštovanje običaja.
Kad je reč o bezbednosnim incidentima, generalni sekretar UN navodi da je u protekla tri meseca zabeleženo 69 takvih incidenata širom Kosova koji su pogodili manjine, u poređenju sa 94 koliko ih je registrovano u periodu na koji se odnosio prethodni izveštaj.
Ban Ki Mun ističe i da je bliska regionalna saradnja odlučujući preduslov za odgovor zapadnog Balkana na mnoge izazove sa kojima se suočava, i poziva lidere na najvišim položajima da se fokusiraju na udruživanje napora u tom cilju.
U izveštaju se napominje da prioritet Unmika ostaje unapređenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava na Kosovu i u regionu, te da Unmik nastavlja konstruktivnu saradnju sa Prištinom i Beogradom, svim zajednicama na Kosovu i regionalnim i međunarodnim akterima.
Takođe se navodi da Euleks nastavlja svoje prisustvo na Kosovu, kao i da OEBS i Kfor nastavljaju da obavljaju svoje uloge u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Kada je reč o Specijalnom sudu za ratne zločine OVK, navodi se da je imenovan glavni tužilac i da su preduzeti značajni koraci kako bi se specijalna veća učinila potpuno operativnim.
Predstavljanje najnovijeg izveštaja u radu Unmika Savetu bezbednosti UN predviđeno je za 16. novembar.