Pobrkani dokazi kriju ubice
Poslednja u nizu katastrofalnih grešaka je "spektakularno" otkriće DNK tragova mrtvog naciste Uve Benharta u blizini mesta gde je nađen leš devetogodišnje devojčice Pegi Knobloh, nestale 7. maja 2000, a čiji su posmrtni ostaci pronađeni 15 godina kasnije, 2. jula 2016. godine.
Benhart je zajedno sa Uve Mundlosom, kako tvrdi istraga, izvršio samoubistvo i izgoreo u kamping-autu u novembru 2011. godine nakon što im je policija ušla u trag u Ajzenahu, dok se trećoj članici družine Beate Čepe proces razvlači već godinama. Ova trojka je između 2000. i 2006. godine ubila devet stranaca, uglavnom turskog porekla, kao i policajku u Hajlbronu Mišel Kizeveter.
Dva najzagonetnija kriminalistička slučaja, i to međusobno povezana - zvučalo je nemoguće čak i za najmaštovitije pisce detektivskih romana.
Međutim, još neverovatniji obrt je nastupio kada je policija saopštila kako je moguće da ipak NE POSTOJI direktna povezanost između NSU-terorista i ubijene Pegi! Ovo je nepovratno ruiniralo ugled istražitelja - i to ne samo u Tiringiji, a posledice su nesagledive.
Najpre je radio Zidvestrundfunk lansirao informaciju "iz bezbednosnih krugova" da je genetski materijal pronađen na parčetu tkanine "kontaminiran", a nekoliko sati kasnije i policijski prezidijum Gornje Frankonije i državno tužilaštvo Bajrota pod pritiskom javnosti oprezno su potvrdili tu mogućnost. Kako je rečeno, pojavili su se "mogući dokazi" da su tehničari u oba slučaja koristili "delimično identičan forenzički aparat". Navodno je za zabunu kriv običan forenzički metar korišćen kako prilikom pronalaska leša Uve Benharta, tako i na mestu gde su nađeni ostaci ubijene devojčice.
Ovo objašnjenje je odmah nametnulo nova brojna pitanja - da li se instrumenti, koji se koriste na mestima zločina, nikada ne čiste? I čak ako se čiste, kako je tako nešto moguće s obzirom na to da je između ova dva slučaja prošlo skoro pet godina?! Kako je jedna osetljiva ljudska ćelija ostala u tako dobrom stanju da laboratorija uspe tako jasno da je odredi?
Zagonetna smrt dečaka
Otvaraju se i nove zagonetke, tačnije ubistvo još jednog deteta, devetogodišnjeg Bernda B. iz Jene, koji se 6. jula 1993. nije vratio iz škole, a njegov leš je nađen na obali reke 18. jula. U blizini leša je stajao motor broda koji je pripadao Enriku T, prijatelju tada 15-godišnjeg Uve Benharta. Smrt dečaka do danas nije razjašnjena. Tu su, osim toga, plišani meda, lutka i dečja sandala nađeni u izgorelom kombiju, kao i dečji pornografski materijal u kompjuteru Beate Čepe, koja se na suđenju uglavnom brani - ćutanjem.
Ako je metar zaista sve te godine na sebi nosio Benhartov DNK, nerazjašnjeno je kako tragovi nisu otkriveni ni na jednom drugom mestu zločina? Istraga državnog tužilaštva Bajrota u ovoj stvari imaće pune ruke posla da objasni ove misterije. Da bi se izbegle dalje greške, zagonetni metar će pregledati i nezavisna komisija, a saslušani su i svedoci kako bi se tačno proverio put uzimanja i obrade DNK u Tiringiji i Bavarskoj.
Veliki problemi predstoje generalno i sudskim organima, jer se postavlja pitanje da li dokazni materijal može uopšte da se tretira kao stopostotno pouzdan, kada se "ošljarilo" u ovako delikatnim slučajevima?! Mnoge visoke kazne zatvora izrečene su na osnovu pouzdanosti DNK tragova. Ukoliko je veza NSU terorista i slučaja Pegi samo greška istrage, to će imati teške posledice za sudove u ovoj pokrajini - presude koje se baziraju na DNK tragovima mogle bi da budu osporene.
Bruka sa "ženom bez lica"
Kada je 25. aprila 2007. na parkingu u Hajlbronu ubijena policajka Mišel Kizeveter, a njen kolega upucan u glavu, prvi tragovi do kojih je došla specijalna istražna komisija bio je DNK uzorak nađen u službenom vozilu. Poređenje sa bazom podataka pokazalo je da je reč o "ženi bez lica", kasnije nazvanoj i "fantom iz Hajlbrona". Policija ju je grozničavo tražila između 2007. i 2009. DNK trag, takozvani genetski otisak prsta ukazivao je da je ova "prestupnica" učestvovala u više od 40 teških zločina, najviše u Baden-Virtembergu, među kojima je i šest ubistava. U januaru 2009. policija je ponudila nagradu od 300.000 evra za podatke o njenom identitetu. Institut za sudsku medicinu u Inzbruku je došao do zaključka da je u pitanju osoba poreklom iz istočne Evrope, u blizini granice sa Rusijom. Nakon što je početkom 2009. genetski materijal nepoznate žene pronađen na konzervi pića posle provale u jednu školu, a ubrzo zatim na istoj konzervi nađeni otisci prstiju jednog azilanta, pojavile su se prve sumnje u postojanje "fantoma". Ubrzo je ustanovljeno da je reč o radnici firme Grajner Bio-one koja je štapiće sa vatom pakovala u plastične kese koje su, između ostalih, odlazile i policijskim laboratorijama.