Vukčević: Očekujemo Ganićevo izručenje

Veruje u snagu argumenata: Vladimir Vukčević

Vukčević je podsetio da je tokom nedavne posete Londonu dostavio britanskim tužiocima dokumente u vezi sa tim slučajem, ističući da su oni bili zadovoljni informacijama.

"To je vrlo korektna saradnja i oni su vrlo zadovoljni dokumentacijom, odnosno dokazima koje smo im dostavili", rekao je Vukčević danas novinarima u pauzi regionalnog skupa tužilaca u Beogradu.

On je podsetio da će u Londonu od 5. do 9. jula biti održano glavno ročište po zahtevu Srbije za ekstradiciju Ganića.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 funti i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Vukčević: Nastavljamo potragu za Mladićem   Ratko Mladić Govoreći o zahtevu porodice Ratka Mladića da general bude proglašen mrtvim, Vukčević je rekao da to neće sprečiti Akcioni tim da i dalje aktivno traga za njim. "To je njihovo pravo, ali Akcioni tim i dalje nastavlja potragu", rekao je Vukčević, koji nije želeo da komentariše dokaze advokata porodice Mladić kojima se tvrdi da je general mrtav. Advokat Miloš Šaljić je u sredu u ime porodice Ratka Mladića podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu zahtev da mrtvim proglasi Mladića, za kojim traga Haški tribunal. Šaljić je rekao da od februara 2003. godine nema nikakvog traga da se Ratko Mladić nalazi u životu, a da je u međuvremenu porodica trpela ogromne pritiske.   Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je veoma teško istraživati da li je neko živ kada se ne zna njegova lokacija. On je dodao da u svakom slučaju, svi dokazi koji postoje o tome da neko nije živ treba da se imaju u vidu i da se istraže. Ministar policije je rekao i da je to što je advokat porodice Mladića zatražio da se taj haški optuženik proglasi mrtvim pitanje za Tužilaštvo za ratne zločine.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

U zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu ubijena su 42 vojnika tadašnje JNA, ranjena su 73 vojnika, a 215 ih je zarobljeno.