Srbin na krovu sveta
- Na takmičenjima koja su održana prošle i pretprošle godine u Litvaniji i u Švajcarskoj bio sam drugi i titulom vicešampiona sveta sam bio prezadovoljan jer sam i tada znao da me od titule najboljeg deli samo korak. Međutim, i pored toga što sam siguran u svoje muziciranje na harmonici, imajući u obzir da se takmičim sa stvarno najboljim izvođačima na svetu među kojima dominiraju Rusi, Kinezi, Francuzi i Nemci, nije mi preostalo ništa drugo nego da se žiriju i publici najbolje predstavim i to je dalo rezultat - veli Dušan koji je dokazao da je sazreo kao muzičar.
Pobedio i tremu
Svako takmičenje, a posebno sa vrhunskim majstorima podrazumeva i određen stepen treme koja može i te kako da utiče na nastup.
- Svaki takmičarski nastup je priča za sebe i obavezno podrazumeva određen stepen treme. I ovog puta sam imao veliku tremu, ali ona traje samo dok ne počne nastup. U tim trenucima samo sam tražio "ključ" da otvorim svoju dušu iz koje je izlazilo sve ono što je najbolje u meni i što je dalo rezultat. Na kraju nastupa sam znao, bez obzira što sam se takmičio sa majstorima među kojima je bio i čuveni Arkadi Škurov iz Rusije da sam konačno uspeo da svojom muzikom dotaknem nebeske visine, znao sam po aplauzu i publike i žirija. Nakon završetka takmičenja, dok je žiri zasedao, uživao sam na obali oduševljen snagom ali i mističnom lepotom Atlantika. Onda me je pozvao predstavnik žirija i saopštio da sam ušao u društvo najboljih na svetu. Tek nakon toga sam o velikom uspehu obavestio oca Željka, majku Miru i brata Stefana, ali i svog profesora Miljana Bjeletića koji me je pripremio za ovo takmičenje i koji je jedan od najuvaženijih profesora muzike u Srbiji - ističe novopečeni prvak sveta u sviranju na harmonici Dušan Čeganjac.
Finansira ga porodica
Dušan Čeganjac je u detinjstvu sanjao da bude virtouz na klaviru jer je njego stariji brat, sada diplomirani kompozitor, odmalena svirao klavir. Međutim, kako je Dušanov otac Željko jedan od najpoznatijih harmonikaša u čačanskom kraju, vremenom se Dušan zaljubio u ovaj insturment na kojem, sudeći po dosadašnjim uspesima, postigao neslućene visine i tu, sasvim sigurno, nije kraj njegovih muzičkih dometa.
- Za razliku od drugih zemalja, recimo Kine i Rusije, koje talentovanoj deci obezbeđuju sve uslove za uspešnu karijeru, počev od kupovine instrumenata, pa do finansiranja nastupa u svetu, moj muzički put je finansirala moja porodica na čemu sam im neizmerno zahvalan - veli Dušan.
Karijeru gradi sa bratom
- Bio sam veoma talentovan za klavir, ali ispalo je da sam još talentovaniji za haromoniku, a taj moj dar od Boga još je više oplemenio profesor Miljan Bjeletić koji je prepoznao ono što je u meni onog trenutka kada me je prvi put čuo. Zato, kada razmišljam o planovima, svi moji planovi su vezani za muziku. Prvo, da završim Fakultet muzičkih umetnosti u Nišu u klasi profesora Bjeletića, a potom ću karijeru graditi zajedno sa bratom Stefanom.