"Dečko, koji mi se sviđao"

- On se povukao iz umetničkog života, tako je odlučio. Često mu kažem: Kako možeš tako, pa ti si glumac?! Ali, kad neko ko je čvrst donese takvu odluku, tu je kraj. Neko bi se možda i pokolebao kada dođu fini mladi ljudi da mu ponude novu ulogu, ali Bekim ne popušta. Odbio je, čak i našeg sina Uliksa.

Sedele smo satima u "Maderi", razgovarale o njenim ulogama, deci, Bekimu, ljubavi, glumi, njoj. Njenom mužu već nije bilo dobro. Srele smo se ponovo, da pogleda tekst, čini mi se, više zbog Bekima nego zbog sebe i da donese fotografije iz ličnog albuma koje će biti objavljene u našim novinama. Ponela je pogrešnu kovertu, pa se desilo da nema nijedne slike njene snahe, glumice Snežane Bogdanović. Smejala se kako će već neko nešto da zaključi iz toga, a to su prosto bile fotografije iz pogrešne koverte.

Dok smo razgovarale imala je užasnu glavobolju, dvoumila se da li da naruči duplu tursku kafu, ali je ipak popila espreso. Bila je vedra, duhovita, iskrena i zadovoljna, jer se njen mlađi sin Hedon vratio u Srbiju. Nije volela da Bekim bude sam. Trčala je sa svakog našeg viđenja, žurila u taksi, jer nije želela predugo da ga ostavlja. Trebalo je i da mu da da jede.

- Bekim se ne oseća najbolje - kazala mi je.

Ponekad bi mi rekla da moramo da odložimo viđenje zbog toga što Bekima vodi kod lekara. Ali nije volela da govori o njegovoj bolesti.

Imali su skladan brak, sa usponima i padovima. Pričala je da ga i dalje ponekad zavodi koketiranjem.

Kako je Bekim prevario, kako mu je uspelo, pitam je, da je uzme ispred nosa i želja svih drugih muškaraca u Beogradu koji su je obožavali? "Jao, nemojte da kažete to". Zašto, pa i Bojan Stupica se okrenuo za vama, a malo li je glumica video u životu. "E, vidite, to ili se desi, ili se ne desi. Nema tu šta da se prevari. I on je imao ljubavi i ja sam imala ljubavi pre toga. Znate, odgonetati ljubav, ko to može. Ko je ono rekao da je ljubav veća tajna i od smrti.

- Ja sam već bila na Akademiji kad je Bekim stigao. Znači, ja sam bila druga godina, on prva. Ja sam starija po Akademiji, a po godinama on je stariji od mene godinu dana. Pokušavala sam da ga provociram, ali nije uspelo.

Radili su komad "Jaje", kojim je Bojan Stupica hteo da oformi stalni ansambl "Atelje 212" i polako se zbližavali.

- Pošto smo oboje stanovali dosta daleko, a snimalo se noću, negde od 11 ili 12 uveče do ujutru, a onda nema autobusa, često nas je sam Stupica vozio kolima do naših kuća, odnosno Bekima do Studentskog grada gde je živeo. I onda jedno vreme, Bekim se toga seća, a naravno i ja se setim kad god se šalimo i pričamo o prošlosti, on mi je na jedan diskretan način davao do znanja da bi želeo da počnemo nešto, a ja mu kažem - suviše si mlad za mene!

Onda je Branka dobila ponudu da snimi film i pozvala i Bekima. Ljubav je stigla neosetno. Bila je u drugom stanju kad su odlučili da se venčaju. U prvoj zajedničkoj predstavi igrali su bračni par. Da bi se udala za Bekima otputovala je u Rim, ali od venčanja nije bilo ništa, jer je zaboravila da ponese dokumenta! Njena mama ih je nabavila u sarajevskoj džamiji, naknadno ih poslala, tako da su se venčali tek iz drugog puta, ali je po prvom povratku iz Rima odglumila sveže udatu mladu.

Imali su dva sina i unučicu koju je, kaže Branka, Bekim mnogo voleo. Radovao se svakom susretu sa njom. Naučila je da mu recituje na albanskom pesmu kojom je primljen na Akademiju. Bio je jako ponosan. Dirnulo ga je to.

Njen Bekim je bio prvi Albanac koji je završio beogradsku glumačku akademiju, mada nije znao srpski kada je sa Kosova došao u glavni grad nekadašnje Jugoslavije. Bila je ponosna što mu je to uspelo i što je tako dobro naučio i srpski i engleski, engleski je savršeno govorio. Pomalo joj je bilo žao što nije uspela tako dobro da nauči albanski kao što je Bekim naučio srpski, ali ima vremena, kazala je.

Nije uvek sve bilo kako su želeli. Mnogo godina zajedničkog života su silom prilika proveli odvojeni. On je bio svetska "zvezda". I venčali su se u inostranstvu. Kao i u svakoj ljubavi, i u Brankinoj sa Bekimom je bilo lomova, ali su uvek uspevali da ih prebrode.

- Moji tata i mama su se venčali u Kraljevini Jugoslaviji. U ono vreme moj deda po mami, pravoslavni sveštenik dobija zeta Hrvata. I uvek je govorio, ja najviše volim moga zeta, Hrvata. Podržavalo se to. Nije bilo samo u doba bivše Jugoslavije, to bratstvo-jedinstvo. Nije bilo čudno da moj deda Fran dođe kod mog dede Jefstatija u Novu Varoš da isprosi moju mamu za svoga sina. Fran i Jefstatije. I zato nije čudno što, kad sam upoznala Bekima, niti je njega zanimalo da li sam ja Hrvatica ili Srpkinja, niti mene da li je on Albanac. On je za mene prosto bio dečko koji mi se sviđao.

Na svetskoj premijeri Bekimovog filma "Avanturisti" 1971. godine u Los Anđelesu zajedno su prošetali crvenim tepihom. Ostalo je bio njihov zajednički život. Do juče.
 

Sestre Rođena kraj mora, u Novom Vinodolskom, Branka mi se požalila da se možda previše sunčala, zbog tena. "Znate li kakvu kožu imaju bule, uslovno rečeno, žene koje se ne izlažu toliko suncu. Kad odem na Kosovo, gledam te žene kakvu divnu kožu imaju. Ja sam, recimo, viđala i Bekimove sestre koje su bile u podmaklim godinama. Njihove kože su bile tako lepe."

Jedina čestitka "Kad je Bekim otišao u vojsku, za njegovo osećanje prema meni bilo je značajno što sam mu, jedina od svih drugova i drugarica, čestitala Novu godinu", seća se Branka.