Nedelja 06.11.2016.
08:55
blic.rs

Ako bude trećeg svetskog rata, evo gde će početi

1920x1080hdwallpapers.com
Još jedan svetski rat je najgori mogući scenario do kojeg, nadamo se, neće nikada doći

Međutim, ako bi se ove crne prognoze ne daj bože ostvarile, bar ne bi bilo dileme o tome gde bi sukob počeo, piše "Blic".

Ta tačka je Kalinjingrad, ruski grad na Baltiku, fizički odvojen od granica Rusije, koji je čak bliži Berlinu nego Moskvi. Od Kalinjingrada počinje takozvana "Suvlaki pukotina", 100 kilometara teritorije koja ovu rusku eksklavu povezuje sa Belorusijom, "cepajući" Poljsku i Litvaniju. Ukoliko do toliko puta pominjane eskalacije sukoba između Rusije i NATO alijanse zaista dođe, ovaj deo Evrope mogao bi da bude glavno žarište.

Zahvaljujući konstantnim porukama o potencijalnom početku rata, koje stižu s obe strane, zemlje Baltika s pravom su preplašene. S obzirom da sve gaje izrazito antiruski stav (pre svega zahvaljujući ne tako blistavim godinama kada su bile deo SSSR-a), logično je bilo da ih smiruju - Amerikanci.

Tako je potpredsednik SAD Džozef Bajden još u avgustu neplanirano otputovao u Litvaniju, gde se sasao sa liderima tri baltičke zemlje (Litvanije, Letonije i Estonije) i uverio ih da će SAD i NATO čvrsto zastupati svoj stav i član 5 sporazuma, koji glasi da je napad na jednu članicu napad na celu Alijansu (sve tri zemlje su članice NATO).

Baltik se plaši Trampa

Ipak, tri baltičke države preplašene su posle izjava predsedničkog kandidata Donalda Trampa, koji je rekao da SAD neće braniti sve NATO članice, osim ako one ne doprinesu budžetu Alijanse više nego što to sada čine. Bajden ih je uveravao da "ne brinu previše zbog toga", ali njegovo ubeđivanje nije urodilo plodom.

Međutim, imajući u vidu geostratešku politiku SAD, koja je pod plaštom NATO pakta rasporedila silne trupe blizu ruskih granica, stvarajući tako jednu nadmoćnu poziciju u odnosu na Moskvu, teško je verovati da će Vašington olako napustiti Baltik kao što je to uradio nakon II svetskog rata, kada je SSSR vodio glavnu reč u regionu. Sada je situacija potpuno drugačija. Podrška zemljama Baltika i njihovo članstvo u NATO ujedno je i američka poruka Rusiji koja glasi: "Tu smo, pred vašim vratima".

I Putin spreman

Da je ovakvog razvoja događaja svestan i ruski predsednik Vladimir Putin, pokazuje i činjenica da je Moskva u Kalinjingradu rasporedila svoje moćne projektile "iskander-M", koji imaju potencijal da nose nuklearne glave i domet od skoro 500 kilometara. Takođe, ruska flota ukotvljena je na obali Baltika, a najmoderniji borbeni avioni stalno zuje nad američkim razaračima u tom regionu i neretko povređuju vazdušni prostor Finske i Estonije, kako kažu vlasti tih država.

U jeku pokazivanja mišića oglasila se i Poljska, još jedna članica NATO, koja želi da se opremi američkim PVO sistemom "Patriot", i za to je spremna da plati vrtoglavih 50 milijardi dolara, sudeći po pisanju CNN-a.

Na proleće stižu nove trupe

NATO je najavio da će, kao znak da brine o svojim baltičkim prijateljima, sledećeg proleća poslati 800 britanskih vojnika u Estoniju, a uz njih i najsavremenije dronove i tenkove tipa "čelendžer", dok će u Litvaniju stići 300 američkih vojnika. Ipak, to kao da nije ohrabrilo Estonce, Litvance i ostale.

- Ruski manevri su daleko ozbiljniji. Tu mislim i na vojne i na propagandne. Pa, samo "RT" ima 40 puta veći budžet od "Glasa Amerike". Svaka kuća na Baltiku ima "RT", a ruska manjina nije imuna na poruke koje stižu sa tih televizija - kaže Zigimantas Pavilijonis, dugogodišnji litvanski ambasador u SAD.

Sa Baltika se boje i aktivnosti u pomenutoj "Suvlaki pukotini", kojom gospodare trupe ruske vojske. Ipak, nije zabeležen ni jedan incident u ovoj oblasti, uprkos svim pretpostavkama, analizama, predviđanjima.

Činjenica je da, imajući u vidu burnu istoriju ovih zemalja, strah baltičkih država nije neopravdan, ali je prenaglašen, baš kao i predviđanja i teorije o trećem svetskom ratu.

2022 © - Vesti online