Nema više straha za Srbu i Novicu

- Hvala našoj dobrotvorki iz daleke zemlje koja misli na nas. Nikad ne legnem da spavam dok se ne pomolim Bogorodici, a njena mala ikona uvek je ispod mog jastuka. Kako mene čuva Bogomajka, tako neka čuva i njenu porodicu. Bog sladak preko mojih dobrotvora širom sveta i Milenke, doneo je meni i nevoljnom bratu Novici lep život. Nema više straha da li ćemo imati za lekove, hranu - kaže krsteći se i ljubeći malu ikonu Bogorodice Srba Stanković, koji je kao dečak dospeo u ropstvo u planinskim selima oko Krive Palanke u Makedoniji i od zlostavljanja navukao teške ožiljke i na telu i na duši.

Sa komšijama žive u slozi, pomažu im oko sređivanja drva za zimu, vađenja krompira. Prinuđeni su da se oslone jedni na druge i uzajamno pomažu kako bi opstali u planini i selu nadomak makedonske granice.

- Još drva da sredimo i bićemo mirni celu zimu. Treba nam deset metara, pošto su ovde jake zime, a naša prostorija u staroj školi je velika i mnogo visoka. Zato ćemo ovu donaciju da utrošimo za nabavku drva. Moramo da ih kupimo i da imamo svoja, ne bismo mogli da ih uberemo i doteramo do kuće - kaže Srba.

Posla za ovog mladića ima mnogo, posebno od kako mu je povređeni brat Novica prikovan za krevet i hoda pomoću štaka.

- Nekad je on mene gledao i izdržavao odlazeći u nadnicu. Sada ja njemu vraćam dug. Posle operacije stopala ima jake bolove, pa mu i ne dajem da radi. Samo nešto oko kuće i šporeta da zgotovi - ističe Srba.

Pored škole u kojoj stanuju imaju i omanji plastenik koji su sami napravili Srba i njegov brat Novica. O njemu vodi računa Srba, plevi, bere što je sazrelo.

- Ubrali smo malo povrća za zimnicu i povadili krompir, pun džak. Nama ne treba mnogo, a ja sam sa bratom napravio ajvar, sok od paradajza, turšiju, kiseli kupus... - veli Srba i na rastanku poručuje da je uprkos nedaćama srećan, da voli život i da mu je trenutno jedina želja da mu brat ozdravi.