"Srbija je sasvim po meri NATO"
- Pristupili smo 2006. Partnerstvu za mir i iza nas je već decenija usklađivanja sa standardima NATO-a, dok sa vojskom Rusije nismo kompatibilni - pojašnjava Bjeloševa za "Vesti".
Da li je saradnja moguća sa obe kada NATO sada vežba u Crnoj Gori, a Rusija u Srbiji?
- Moguća je i potrebna, prvenstveno zbog terorizma i migracija, ali i drugih situacija. Tip vežbi u Crnoj Gori i Srbiji je različit, pa ništa nije sporno. Tamo se uvežbavaju operacije u vanrednim situacijama, poput poplava, a u okviru Partnerstva za mir učestvuje deo srpskih vojnika. U Srbiji se vežbaju protivterorističke operacije čime se podiže stepen operativnosti i uvežbanosti više rodova vojske.
Koliko je održiva vojna neutralnost Srbije, kada smo praktično okruženi NATO članicama?
- Ne može se više govoriti o neutralnosti. Vojno neutralne zemlje, poput Austrije i Finske, kao članice EU prihvatile su njenu spoljnu i bezbednosnu politiku, i to se očekuje i od Srbije. Proklamovano vojno nesvrstavanje teško je održivo na duži rok jer su uočljive manifestacije političkog pritiska kroz zahtev za opredeljivanje Beograda.
Znači li to da će Srbija ipak ući u NATO?
- Ne znači, mada je činjenica da naša saradnja sa NATO-om prevazilazi stepen saradnje koji imamo sa svim ostalim važnim činiocima i državama. Građani nisu saglasni, pa nema ni političke volje za priključivanje. Manje od 20 odsto ljudi u Srbiji je za najtešnju saradnju, a prvenstveni razlog velikog neraspoloženja je bombardovanje Srbije 1999.
Skupo nesvrstavanje
Koliko Srbiju košta vojna neutralnost?
- Vojna neutralnost je jako skupa opcija za malu državu kakva je Srbija, a koja je sama proglasila neutralnost, pa sama treba i da održava vojnu spremnost. Za nabavku i modernizaciju opreme to je potreban veliki budžet, a ako imamo na umu da Ministarstvo odbrane više izdvaja za plate, jasno je da za ostalo nema dovoljno novca.