Kako pomoći bolesnima u Srbiji (4): Šest lekara na 36.000 pacijenata
Iznoseći drugu stranu medalje, ovaj lekar koji radi na Kopovima rudarskog basena Kolubara kaže da se desi da u tom domu zdravlja nema čak ni osnovnih sredstava poput hidrogena za ispiranje rana.
Domovi zdravlja su, prema njegovim rečima, u najgorem položaju.
- Sada država ide na rad na preventivi najtežih bolesti i prosvećivanje stanovništva. Kako time da se bavi šest lekara u domu zdravlja u okolini Beograda na koje dođe 36.000 pacijenata kada da ih leče? - pita ovaj lekar i ističe da se u Nemačkoj 80 odsto pregleda i lečenja obavi u domu zdravlja, a ostatak u bolnici, dok je u Srbiji obrnuto.
Situacija je, kaže, mnogo gora u unutrašnjosti zemlje, gde je manjak medicinskih stručnjaka još vidljiviji.
- Pacijenti dugo čekaju na pregled, nervozni su, pa više nisu retkost fizički napadi na lekare i drugo osoblje. Nedavno je u Šapcu ubijena medicinska sestra i ponovo smo tražili status službenog lica koji zahtevamo godinama. Niko od bivših ministara, do sadašnjeg, Zlatibora Lončara, i pored najava nam tu vrstu zaštite nije omogućio, što je još jedan od gorućih problema koji pokazuje koliko malo pažnje država posvećuje zdravstvu - naveo je ovaj lekar sindikalista.
Podaci ukazuju da je zdravstvo prema korupciji na drugom mestu iza pravosuđa, ali, kako je naglasio Đurić, mita ima u kliničkim centrima za smeštaj i operaciju, dok u ambulanti lekar dobije kafu i čokoladu. Naš sagovornik nije protivnik kažnjavanja lekarskih grešaka, ali smatra da Srbija prvo mora da reši goruće probleme kojima su opterećena i ova profesija i zdravstvo.
Nemačka kao obećana zemlja
- Uvek se napadaju samo lekari, i kad jesu i kad nisu krivi, a niko ne pominje naše loše uslove za rad, lošu organizaciju u nabavkama materijala koji se dugo čeka, da bi nadležni se nadležni opravdavali sporošću tenderskih procedura. Plate nam nisu rasle od 2008, pa su 10 odsto smanjene, da bismo sada dobili jedan do dva procenta, što nije povišica, već vraćanje dela oduzetog. Nema ni prijema novih kadrova, samo odliva dobrih i iskusnih kadrova u inostranstvo, ili penziju, a i mladi sa diplomom idu uglavnom put Nemačke. Ako se neko i zaposli, to je u kliničkim centrima, ne i u domovima zdravlja, gde u stvari lekar prepoznaje bolest i pacijenta upućuje dalje - pojašnjava dr Slobodan Đurić kako je stvoren vakuum koji je proizveo nestašicu lekara specijalista kojima samo za obuku treba četiri godine, pa onda i praksa da bi stekli rutinu.
Nekom majka, a nekom maćeha
- Zašto je država nekom majka, a nekom maćeha? Radnici Elektroprivrede idu dva puta godišnje na rekreaciju i rehabilitaciju, a sada će dobiti i do 25.000 evra otpremnine, a mi ništa. Čak je direktorka jednog doma zdravlja zakidala lekaraima na zaradama, plaćajući im samo projektovane sate rada na mesečnom nivou, a ne stvarni broj odrađenih časova, uključujući i treću noćnu smenu - ukazuje dr Đurić uz pitanje kako zamoreni i nezadovoljni lekari da budu odlični na poslu.