Mračno nasleđe Džordža Klunija sa Balkana
"Crna Gora je tek polaznik osnovne škole u Evropi", tako opisuje ovu malu balkansku državu Ahim Vigand, ekspert za Crnu Goru, u svojoj analizi za nemački politički list "Handelsblatt".
Nasuprot vrhunskim ocenama za lepotu prirode bivše jugoslovenske republike, koja je tek od 2006. nezavisna država, stoje vrlo loše ocene za stanje demokratije u njoj. Prema "Transparensi internešanalu", Crna Gora je jedna od najkorumpiranijih država u Evropi. Na indeksu korupcije ove nezavisne organizacije, Crna Gora je na 61 mestu, još iza zemalja poput Lesota ili Ruande.
Pročitajte još:
* Ni svet Milu ne veruje: Podneo je ostavku, ali...
Gvozdena palica Mila Đukanovića
Dugogodišnji premijer Milo Đukanović, kome njegovi obožavaoci rado tepaju da je Džordž Kluni Balkana, već četvrt veka gvozdenom palicom vlada Crnom Gorom. Njegov autoritarni stil - u spoju sa skoro pa javnom kumovskom privredom, vizantijskom birokratijom i manje uspešnom borbom protiv organizovanog kriminala - na parlamentranim izborima sredinom oktobra mu je zapečatio sudbinu. Jeste da je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista ponovo najjača, ali da bi mogla da vlada mora da nađe koalicione partnere.
Iz ovog rezultata je visoki, uvek elegantno nastupajući premijer izvukao svoje konsekvence. Ove nedelje je za funkciju premijera nominovan Duško Marković, bivši šef obaveštajne službe. Za razliku od Đukanovića, njegov dosadašanji podpredsednik je pragmatičan i opušten čovek - i u komunikaciji sa medijima.
Do ove političke promene je, po mišljenju insajdera, pre svega došlo na pritisak Amerikanaca. Jer, Crna Gora stremi u NATO. Da bi se na internacionalnoj sceni atlantskog odbrambenog saveza uopšte mogla pokazati, Crnoj Gori je bio potreban neopterećeni prozapadni političar poput Markovića, koji stoga izgleda kao idealno rešenje.
Na unutrašnjem političkom planu je bivši šef bezbednosnih službi balkanske države izuzetno snažan. Pravnik, koji je već vodio ministarstvo pravde, poznaje ambivalentne biznise pojedinih klanova. To ovom konzervativnom političaru obezbeđuje enormnu moć i veliki uticaj. U Podgorici niko ne očekuje da će pod ovim novim premijerom, u mogućoj koaliciji sa Socijaldemokratama i partijama etničkih manjina, doći do nekog političkog iskoraka.
Štaviše, kritičari se pribojavaju da na kraju ništa u Crnoj Gori neće ići na bolje. Jer, iako se Đukanović povlači kao premijer, Markoviću ne prepušta predsedničku fotelju u vladajućoj partiji DPS. Dva metra visoki mušakarac će stoga moći i dalje da iz pozadine vuče konce i dalje vodi svoju kumovsku politiku.
Od komuniste do NATO-entuzijaste
Pedestčetvorogodišnjak je vispren taktičar, piše Nemac. Još 2006. i 2010. već se povlačio sa premijerske funkcije, da bi se oba puta posle samo dve godine vratio da zasedne u šefovsku fotelju.
Đukanovića smatraju za političkog kameleona. Bio je već sve: od ubeđenog komuniste i saveznika Moskve, do prozapadnog vođe, koji želi da svoju zemlju uvede prvo u NATO, a potom i u EU.
Godine 1991. je sa samo 29 godina postao najmlađi premijer u Evropi. Petnaest godina potom Crnu Goru je poveo u nezavisnost od Srbije. Italijansko državno tužilaštvo je protiv njega vodilo istragu u svojoj borbi protiv mafije, ali proces protiv njega u Bariju je 2009. obustavljen.
Proteklih godina Đukanovića je, kao autoritativnog vladara, pratila politička sreća. Jer, Evropa se bila zabavila svojim problemima i nije se okretala na stanje demokratije u maloj balkanskoj državi od samo 640.000 stanovnika. Tako je bivši saborac srpskog vlastodržca Slobodana Miloševića mogao svoju moć kontinuirano da izgradi i osigura. Na demonstracijama u glavnom gradu proteklih godina opozicija ga je označila kao "diktatora".
U intervjuu za nemački list, Đukanović je na pitanje gde će biti Crna Gora u 2030. godini, odgovorio:
- Moja zemlja će u tom momentu imati puno manje nezaposlenih i puno veći BDP. Pre svega će se životni standard ljudi tako popraviti, da niko više neće napuštati zemlju iz ekonomskih razloga. Ja Crnu Goru vidim kao prestižnu turističku destinaciju, poput Monaka ili San Tropea,
Ali, do toga je pred njegovom balkanskom državom još vrlo dug put, piše autor lista "Handelsblatt".