Ponedeljak 31.10.2016.
20:20
A. Vučićević - Vesti

Propadaju organi, a ljudi umiru kao na traci

M. Karović
Srbija na evropskom dnu po broju transplatacija

U Srbiji je do septembra ove godine urađeno svega 14 transplantacija. Pre samo tri godine, za isti vremenski period urađeno je čak 95 transplantacija.

Tokom 2016. godine imali smo 14 donora koji zbog loše organizacije nisu maksimalno iskorišćeni. Od 14 srca, samo je pet upotrebljeno, a devet je neiskorišćeno. Propalo je i deset jetri i sedam bubrega! I sve to u zemlji sa visokom stopom smrtnosti od bolesti srca.

Srbija trenutno ima svega jednog do dva donora organa na milion stanovnika. Ova poražavajuća statistika nas zajedno sa Albanijom stavlja na poslednje mesto na evropskoj lestvici kada je reč o broju izvedenih transplantacija. Na samom evropskom vrhu nalazi se Španija, koja ima čak 34,2 donora na milion stanovnika. Kako objašnjava dr Milenko Stojković, član Komisije za transplantaciju tkiva i ćelija, španski rezultati su posledice dobre sistemske organizacije ove oblasti.

- Kod nas trenutno postoji Nacrt zakona po kojem ćemo preći na pretpostavljenu saglasnost donorstva. To znači da rođenjem svi pristajemo da doniramo svoje organe u slučaju moždane smrti. Sve zemlje koje imaju ovaj pristup imaju dovoljno donora koji zadovoljavaju sve potrebe za organima - istakao je dr Stojković.

Dva miliona dobrovoljaca

Od 130.000 donorskih kartica, koliko je do sada potpisano, brojka se svodi na 30.000 mogućih donacija, što je daleko ispod potreba Srbije. Kako je istakao dr Stojković, potrebno je da oko dva miliona stanovnika bude spremno da donira, kako bismo bili na zadovoljavajućem nivou.

On je objasnio da svi oni koji ne budu želeli da njihovi organi budu donirani, imaju pravo da odbiju pretpostavljeno donorstvo putem formulara u opštini u kojoj žive. U Srbiji je tek 2002. godine pokrenuta akcija potpisivanja donorskih kartica i promovisanja ovog humanog čina na Vojnomedicinskoj akademiji. Mnoge javne ličnosti su potpisale donorske kartice i svojim primerom apelovali na građane da budu humani.

Odgovornost za loše rezultate u ovoj oblasti, prema rečima kardiohirurga i koordinatora centra za transplantaciju srca Miljka Ristića, snosi kompletna loša organizacija zdravstvenog sistema. Dr Ristić ističe da su podaci poražavajući, te se u razvijenim zemljama ne može desiti da organ propadne.

Da učimo od komšija

Hrvatska je vodeća zemlja u regionu kada se govori o broju potencijalnih donora i izvršenih transplantacija. Oni imaju oko milion potpisanih donorskih kartica, što je deset puta više nego Srbija. Prva je u svetu po broju transplantiranih bubrega i jetri. Dok se u Srbiji na transplantaciju u proseku čeka deset godina, naše komšije su čekanje svele na maksimalno godinu dana.

- Koordinatori i lekari koji sa porodicama razgovaraju o saglasnosti za uzimanje organa od preminulog člana su neefikasni. Ne postoji energija i želja za uspehom, čini se kao da im je svejedno. To je nedopustivo - ocenio je dr Ristić.

On je istakao da oko 80 ljudi trenutno čeka srce, a da se godišnje obavi svega nekoliko operacija.

- Žao mi je što je proces transplantacija toliko stagnirao. Kada sam 2013. obavio prvu transplantaciju srca posle 14 godina u Srbiji, bio sam siguran da ćemo danas već biti značajno napredni u toj oblasti. Međutim, loša organizacija, kao i kompletno loša slika srpskog zdravstva, doveli su do ovako loših rezultata - zaključio je za "Vesti" dr Ristić.

2020 © - Vesti online