Kako pomoći bolesnima u Srbiji (1): Našem zdravstvu nema leka!
Vreme će pokazati da li je ovim konačno otvorio Pandorinu kutiju svih zdravstvenih zala, od tragedija greškom "belih mantila" i smrti na desetine pacijenata od bakterije klostridije koja hara srpskim bolnicama, pa mita i korupcije... Ili će se sve završiti, kako kažu neki lekari, samo na "odstrelu sitne divljači" i na štetu građana.
Sindikat lekara i farmaceuta tvrdi da krivica ne leži na njima, već u činjenici da se zdravstvo ophrvano nemaštinom svakodnevno urušava, a oni rade preumorni, slabo plaćeni, i bez dovoljno stručnih kadrova i opreme. Traže sastanak sa premijerom da bi mu predočili kako ne treba izmeniti, već primeniti zakone radi u cilju povećane efikasnosti i kvalitetne usluge pacijentima.
Čelnik tog sindikata Rade Panić ističe da plate moraju da rastu, uz paralelno odstranjivanje 13 odsto viška administrativaca i rast broja medicinskih radnika za deset odsto. Iz Srpskog lekarskog društva stiže upozorenje da je prosečna starost lekara opšte medicine 60 godina i da se mnogi od njih 3.000 širom Srbije spremaju za penziju.
U najkraćem, scenario za kolaps, a sve na štetu građana koji plaćaju zdravstveno osiguranje državi, da bi dodatno morali da kupuju lekove, špriceve, zavoje i gaze... sve je učestalije i da iz sopstvenog džepa još jednom plate ne male sume privatnim ordinacijama.
Nemanjin hod po mukama
Ogledalo preteške situacije je slučaj 13-godišnjeg Nemanje Leontijevića iz sela Kožuar, obolelog od tumora kostiju. Njegova petočlana porodica živi od svega 9.000 dinara pomoći, pa na hemioterapije u Beograd putuje sam jer mu za karte do Uba, pa potom i srpske prestonice treba 800 dinara. Pomoć su tražili od predsednika opštine Ub, ali im je rečeno da para nema.
Hronika grešaka s kobnim ishodom
Statistika pogrešnih dijagnoza i lekarskih grešaka sa smrtnim ishodom ne postoji. Brojni predmeti u sudskim fiokama skupljaju prašinu, a dugotrajni procesi završavaju se konfuznim i preblagim, uglavnom uslovnim kaznama. Spisak slučajeva s kobnim ishodom je dugačak i teško ih je sve navesti.
"Vesti" objavljuju samo deo sumorne hronologije.
4. novembar 1997: na Institutu za majku i dete posle operacije krajnika umro Stefan Gavrilović (5);
28. april 2000: Ivana Đurđić (32), neuropsihijatar u beogradskom GAK u Višegradskoj, ugušila se na porođaju usled nedostatka kiseonika;
15. novembar 2000: Zoran Matić (28) preminuo od tromboembolije pluća posle operacije vena u beogradskoj privatnoj klinici Decedra;
21. mart 2006: Marijana Jokić (26) preminula jer u pančevačkoj bolnici za šest dana nisu ustanovili da joj je puklo slepo crevo;
9. septembar 2006: preminula Jelica Radović (19), koja je prilikom operacije čukljeva u privatnoj klinici Decedra dobila sepsu;
26. oktobar 2006: Od sepse preminula Milijana Ljuboja (36) posle operacije žučne kese u Zemunskoj bolnici;
4. jun 2007: umrla Anja Grahovac (3) zbog lekarske greške prilikom operacije katarakte na očnoj klinici Perfekta;
15. februar 2008: U dečjoj klinici u Tiršovoj preminuo Dalibor Havlek (14) posle mesec i po dana kome zbog gutanja sonde;
19. april 2009: Posle porođaja i četiri operacije umrla Olivera Veljić (39) iz Kragujevca;
30. maj 2009: Beba Natalija Tešić preminula od pneumokoknog meningitisa jer su je lekari DZ Novi Beograd tri puta vraćali kući;
8. januar 2014: Dijana Marinković (4) iz Ćukovca kod Vranja ugušila se krivicom lekara;
24. septembar 2012: Sara Marković (1,5 godina) preminula je u vranjskoj bolnice jer nisu uočili upalu pluća;
4. avgust 2016: Jovana Stanković (24) iz Surdulice rodila mrtvu bebu jer joj lekar tokom trudnoće nije lečio visok krvni pritisak;
8. oktobar 2016: Radenko Nikodinović (8) iz Loznice preminuo zbog trovanja organizma, posle preloma ruke tokom igre.