Hrvatska: Vlada zbog manjina menja Ustavni zakon?

Ustavni zakon garantovaće nacionalnim manjinama koje imaju preko 1,5 odsto u ukupnom stanovništvu Hrvatske najmanje tri poslanika, dok će oni s manjim brojem pripadnika imati dodatno pravo glasa - na opštem stranačkom listiću i na listiću za predstavnike nacionalne manjine.

Ustavni zakon usvojen krajem 2002. godine nije predviđao da veća nacionalnih manjina na državnom nivou budu pravna lica, već koordinacija županijskih veća.

Ovo ograničenje bilo je dato zbog Srba na čije su predstavnike tokom usvajanja ustavnog zakona od strane tada vladajućeg SDP-a vršeni veliki pritisci, pa je morao da interveniše i OEBS.

U Hrvatskoj su priznate 22 manjine koje imaju 7,42 odsto učešće u stanovništvu. Dodatno pravo glasa odnosi se na sve manjine osim na Srbe kojih je 4,54 odsto.

SNV i Samostalna demokratska srpska stranka kao jedna parlamentarna i daleko najjača srpska stranka traže da stranke sa srpskim predznakom budu na opštem listiću i za njih će važiti smanjeni cenzus glasova s mogućnošću da osvoje i još neki mandat.

Podsetimo, manjine u Saboru imaju fiksnih osam poslanika, od toga tri srpska.

Vicepremijer Slobodan Uzelac ocenio je predložena rešenja kao dobra, rekavši da su "pravi odgovor na iskustva koje je doneo život". "Do sada smo imali mnogo lutanja, ali i loša rešenja", ocenio je Uzelac.

Za izmene Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, kao i za izmene ustava trebaće dvotrećinska većina.