Siguran samo roditeljski kazan
Prema mišljenju stručnjaka, ovakve zajednice nose posledice po nove naraštaje, naciju i državu.
Mladi, prema oceni neuropsihijatra dr Nevene Čalovski Hercog, žive u dečjim sobama i, iz najmlađeg perioda uskaču u bračni krevet, preskačući doba odrastanja, između deteta i zrele osobe.
- U Srbiji nema posla i mladi ne mogu da se odvoje od roditelja. Kod njih to stvara frustraciju, jer čemu školovanje ako ne mogu da nađu posao od kojeg će živeti - objašnjava naša sagovornica.
Ovaj fenomen dugog življenja u zajednici je, prema njenim rečima, zabrinjavajuć za psihu na više načina, jer generiše konflikte i nezadovoljstvo. Specijalista medicinske psihologije Vlajko Panović, ukazuje da je u srpskoj istoriji bilo siromaštva i života u velikim zajednicama.
Ta porodična ognjišta su, kako objašnjava, čuvala bližnje od nevolja, a iako siromašni, ljudi su bili ponosni i dostojanstveni. Mali životni prostor u kojem su mladi danas, prema njegovim rečima ugrožava mir i stavlja čoveka u životni položaj tako da je ne samo fizički ugrožen, već nema ni razvijenu ljudsku toleranciju i strpljenje.
- Mladi ne mogu intelektualno i obrazovno da se uspinju jer im se guše slobode - zaključio je dr Panović.
"Spas" u dijaspori
- U Srbiji je vidno u porastu želja roditelja da im deca beže u inostranstvo, ne razmišljajući o psihološkim posedicama po svoje potomke. Problem za Srbiju je što joj se odliva vredan socijalni kapital od 30.000 mladih godišnje i zemlja se za čitavu jednu generaciju ne može oporaviti - kaže dr Čalovski.