Evo zašto je šef svih ruskih tajnih službi došao u Beograd
Patrušev je prvo položio venac na spomenik oslobodiocima Beograda, a potom se sastao sa sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i ponudio MUP-u Srbije da razmotri rad na memorandumu o razumevanju koji bi stvorio neophodne formalne uslove za redovnu komunikaciju o pitanjima od obostranog interesa.
Za posle podne je zakazan sastanak sa srpskim predsednikom Tomislavom Nikolićem.
Patrušev boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, a glavne teme njegovih razgovora sa srpskim zvanicnicima mogle bi biti medunarodni terorizam, migrantska kriza i ekstremizam na Kosovu i Metohiji, piše ruski portal.
Pročitajte još:
* Nikolić poručio: Ništa bez Rusije
* Srbi, da prihvatite zbog EU: Rusija i Krim - ne može, Srbija i Kosovo - to je super
Srbija može da utiče na druge
Jedan od njegovih saradnika Andrej Manojlo, koji je i član naučnog saveta Saveta bezbednosti Ruske Federacije, je za Sputnjik rekao i da bi i sankcije koje je Zapad uveo Rusiji mogle da postanu tema pregovora u Beogradu.
Principijelan stav Srbije po tom pitanju mogao bi da utiče i na druge zemlje, kako bi konačno došlo do ukidanja sankcija, koje resor, na čijem je Patrušev, takođe doživljava kao jednu od pretnji za rusku nacionalnu bezbednost.
- Pošto je trenutno međunarodni terorizam najvecći izazov za međunarodnu bezbednost, ne isključujem da će se na sastancima u Beogradu razmatrati tema terorista, koji se kriju među migrantima, jer je Srbija tranzitna zemlja za izbeglice sa Bliskog istoka. Jasno je da teroristi imaju plan, i da u skladu sa njim šalju u Evropu svoje pripadnike pod maskom izbeglica. Osim toga, Kosovo i dalje ostaje uporište za ekstremiste, koji šire uticaj u svim pravcima, što, naravno, zabrinjava i ruski Savet bezbednosti - navodi Manojlo.
Nasledio Putina
Ovo, inače, nije prva poseta Nikolaja Patruševa Srbiji, ali se o njemu u Srbiji malo zna, piše Sputnjik i dodaje da bi se za njega moglo reći da je glavni ruski bezbednjak, šef svih ruskih tajnih službi.
Reč je o čoveku koji je 1999. nasledio Vladimira Putina na čelu ruske obaveštajne službe i na toj funkciji ostao je tokom dva Putinova predsednička mandata.
Na mestu šefa Federalne službe bezbednosti bio je skoro devet godina, što je duže nego bilo koji drugi rukovodilac FSB, pa čak i KGB-a - još od vremena Jurija Andropova, koji je na čelu sovjetske obaveštajne službe bio 15 godina, od 1967. do 1982.