Zašto Duško, a ne Milo?
Bez obzira na povlačenje sa državnih funkcija, Milo Đukanović će sigurno ostati na čelu DPS-a, makar do novog Kongresa koji bi trebalo da bude održan u leto 2020. godine, piše provladina Pobjeda.
Inače, Đukanović se do sada dva puta povlačio sa državnih funkcija i ponovo se vraćao - 2006. i 2010.
Pozivajući se na svoja saznanja, Pobjeda piše da je procena vrha partije i države da je neophodno da Đukanović bude na čelu partije jer je to zahtev i partijske baze, ali i zajednička procena da treba kadrovski osvežiti i osnažiti stranku.
Đukanović je treće povlačenje nagovestio u martu ove godine, kada je u intervjuu jednoj ruskoj televiziji kazao da je ispunio sve svoje ciljeve.
- Trudim se da budem odgovoran prema današnjim potrebama Crne Gore. Istovremeno, mislim da sam ispunio ono što su bili moji planovi i moja očekivanja u politici. Verujem da sam dao Crnoj Gori sve najbolje što sam mogao da dam - rekao je tada Đukanović, inače, zvaničnik sa najdužim premijerskim stažom u istoriji Crne Gore.
O tome se šuška odavno
Zašto Duško, a ne Milo, pitanje je na koje je pokušao da odgovori Boris Raonić iz Građanske alijanse, koji tu promenu vidu kao realizaciju nečega o čemu se davno šuškalo.
- Od kada je Dušan Janjić izjavio da je na Minhenskom forumu sa Đukanovićem dogovoreno povlačenje nakon ovih izbora, po prvi put se javno progovorilo o onome o čemu se šuška odavno. Marković ili Đukanović nije posebno bitno, jer govorimo o vladi i stilu vladanja kontinuiteta, a u ovoj fazi integracijama, nama treba diskontinuitet. Ukoliko Marković skupi većinu za sastav vlade, ne očekujem bitnije novine u načinu vođenja države - kazao je Raonić u izjavi za CdM.
On ceni da će najveći problem Markoviću biti taj što nema jaku političku figuru uz sebe.
- A uz nestabilnu većinu, nagomilane probleme i promenjenu geostratešku poziciju, u kojoj CG više neće biti tolerisane stvari kao do sada, sigurno je da će ovo biti vlada sa najvećim izazovima do sada - smatra Raonić.
Ovako je Đukanović objasnio prethodna povlačenja:
Prvi put, Đukanović se povukao, takođe sa mesta premijera, početkom oktobra 2006. godine, ali je ostao u političkom životu Crne Gore obavljajući i dalje funkciju predsednika Demokratske partije socijalista.
Razloge za svoje povlačenje tada je opisao kao državne, partijske i lične prirode.
- Mislim da je ovo trenutak da neki novi ljudi, sa nekom novom energijom, treba odmah da prionu na nove poslove i da iskoristimo svaki novi dan kako bi što kvalitetnije obezbedili ostvarivanje onoga što su strateški interesi Crne Gore - rekao je tom prilikom Đukanović.
Na mestu premijera tada ga je zamenio Željko Šturanović, a kada se nakon dve godine povukao iz, kako je tada saopšteno, zdravstvenih razloga, ponovo je ga je zamenio Đukanović 2008.
Obraćajući se Đukanović je to obrazložio svešću o svojoj odgovornosti.
- Svestan svoje posebne odgovornosti, prihvatio sam da promenim lične planove i pokušam da odgovorim državnim potrebama - rekao je tada Đukanović i naglasio da i dalje "smatra veoma ubedljivim razloge zbog kojih se 2006. povukao sa državnih funkcija, ali da se vratio jer su nastupile vanredne okolnosti".
Dugo sam na funkciji - dve decenije
Drugi put, Đukanović se povukao u decembru 2010. On je tada istakao da odluka o ostavci nije nova i nije ishitrena, kao i da nije donesena pod pritiskom iznutra ili spolja.
- Vreme koje sam proveo na najodgovornijim funkcijama traje dugo - dve decenije. Odlazim čiste savesti i uzdignuta čela, zadovoljan sa onim što sam uradio - naveo je tada on.
Na mesto predsednika Vlade tada ga je nasledio Igor Lukšić.
Gde god da bude sedeo, u Skupštini, kao poslanik, na čelu DPS, vladi ili eventualno na mestu predsednika Crne Gore, Đukanović će i dalje biti na već jasnom putu Crne Gore ka evroatlantskim integracijama.
Od Mila Blitve do...
Đukanović je političar koji je Crnoj Gori obezbedio nezavisnost i poveo je putem EU i NATO-a žrtvujući na tom putu i nekada veliko prijateljstvo sa Rusijom.
Na početku političke karijere u bivšoj SFRJ, zbog stava i načina na koji je donosio odluke nazvali su ga "Milo Britva".
Danas je jedini političar od uticaja koji je karijeru počeo u aparatu komunističke nomenklature. Politički je nadživeo sve svoje drugove iz Saveza komunista Jugoslavije: sa vlasti su otišli i Milošević, i Gligorov, i Kučan... Đukanović je ostao.
Još kao student bio je predsednik omladinske organizacije.
U vreme Miloševićeve antibirokratske revolucije bio je jedan od jurišnika u obračunu sa "starom gardom" u Komunističkoj partiji Crne Gore, koja se kasnije transformisala u i danas vladajuću Demokratsku partiju socijalista, na čijem je čelu.